СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

" Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.  Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.  Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашeга који је на небесима. " Господ никада не напушта своје слуге и не дозвољава да се подвизи учињени у Његово име забораве. У смутним и тешким временима најлакше је подлећи искушењима и оправдати своје слабости, али управо у таквим околностима они најхрабрији добијају прилику да се докажу. Ово је прича о проти Милораду Голијану, човеку о коме се мало зна, а чија прича у мору лоших примера сија као злато и доказује да бити прави Србин значи само једно - ићи Светосавским путем. Ово је прича о човеку који је проглашен за издајника, протеран из своје цркве и свог места, само зато што није заборавио шта заиста значи бити Православни Хришћанин, у временима у којима су то многи заборављали.

ДОБРИ ПАСТИР Кнез Владимир беше владар зетски од 997-1016. Владајући из своје престонице код Пречисте Крајинске, на западној страни Скадарског језера, пред крај 10. века напао га је бугарски цар Самуило и натерао на предају. Робовавши у Преспи, по сведочанству византијског летописца Јована Скилице, освојио је срце његове кћери Теодоре-Косаре, измирио са царем, и вратио у своју отаџбину.

Свако мало деси се да се моја некадашња љубав према панк року обнови и поврати када, на YouTube-у или Фејсбуку или неком другом сајту, набасам на линк са бендом који сам некада волео и слушао. Није да тражим, али када наиђем, кликнем и – зум… млађи сам 20 година. Али, не баш. Ја јесам данас оно што јесам захваљујући својој прошлости, али сам оно што јесам и упркос тој прошлости.

Када сам завршио, приметио сам да се, док сам радио као достављач, Флавијану и Игору придружио неки тип, који је прилично свадљиво доказивао нешто мом баћушки. Човек је био обучен као западни Европљанин и код себе је имао огромни професионални кофер за фото-апарат. Сео сам поред њега и почео да слушам! -А ја вам кажем - говорио је фото-тип са убеђеношћу председника САД, који са трибине говори пред изборе - да је хришћанство доживело коначни пораз до краја другог миленијума свог постојања! Готово је! Христос је умро за свет!

Много више од заједничке вере спаја нас са изворним Death To The World. Манастир С в . Германа, место где је зачета идеја и часопис, од 2000. налази под јурисдикцијом С рпске Православне Цркве . Такође, данашњи уредници, млади православци из Калифорније, раде са благословом епископа западноамеричког Максима (Васиљевића). Стога није случајно да је  Смрт С вету прва верзија Death To The World-a на неком другом језику. Прича коју вам доносимо је путопис који открива колико тога заједничког имамо са далеким дивљинама Америке...

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Најлепши мирис има молитва она што мирише на сузе за цео свет. Најлепши укус има молитва она кад се плаче у срцу за сав људски род. Када душа на молитви плаче, када сузе потеку из ока и срца, то је молитва једина права, и она се обично над сопственог пада, друга се молитвом назвати нема права. Али она молитва која није за себе, већ она од бола за човечанство сво, та молитва, плач и сузе, нешто су посебно. Тај укус и мирис што једино душа зна, тај мирис и укус је као опојни тропски цвет, тај укус и мирис као најслађи планински мед, тај мирис и укус да напишем, да осликам бих хтео, али Бог те речи у језик људски није спустио. Да је, о, Господе нисам осетио, да је, о, Господе, нисам окусио, не бих мили мој оволико туговао. Али моја туга је као широка река пред собом која свој излив, ушће тражи, океан свој, а та обала, ушће, океан Ти си сам Оца свога од вечности, Реч. Допусти ми да се улијем у Тебе до последње своје капи, О, бескрајни, бескрајни моји... Мона...