СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

Материјално богатство није само по себи зло, али често је узрок многих зала. И сам Христос је кроз више прича упозоравао на погубно дејство земног богатства за душу. Посвећивање стицању материјалног не мора да потиче из зле намере, али управо се ту и крије варљивост богатства. Осим угодности које носи са собом и која нас уљуљкава и слаби жељу за духовним, оно подстиче гордост и сујету. Није мало примера оних које је ''новац променио'', а мало је оних које је променио на боље. Стекавши богатство, поседе, имање, нижући пословне успехе и име у пословном свету, човек постаје горд, сматра себе вреднијим и значајнијим од осталих, мање имућних од њега. Његово једино мерило вредности тада постају новац и утицај, па се тако вековима, у свим временима и свим државама и друштвеним уређењима, понавља иста прича о богаташима који тлаче сиромашне. Да ли су они земљопоседници и зеленаши или власници корпорација и утицајни бизнисмени, однос таквих људи према ''нижима''...

Пре неког времена у манастирском дворишту срео сам девојку, коју од раније познајем из свог града. Док није отишла у други град на факултет чешће смо се виђали, знао сам је као искрену Хришћанку и добру особу. Од почетка студирања срео сам је само једном, и жалила ми се на велики број обавеза које јој гуше слободно време. После тога се нисмо видели до сусрета у манастиру. Дошла је да јој се читају молитве за здравље. И без питања и објашњења знао сам од чега је болесна – стрес. Пренатрпала је себи обавезе, оптеретила се онолико колико није могла да издржи, а бриге због “неуспеха” мучиле су њену душу, што је оставило и физичке и духовне последице. Након разговора отишла је до храма, а мене оставила у размишљању.