СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

Свакодневница Она је – чврста непробудност. Вечна брига. Тешка чама. Непрестана бука, повремено прекинута следећом недаћом. И рђаво расположење! А понедељак је – пралик баналности. Да, у том случају ствар са животом стоји рђаво! Али, не треба бацати кривицу за то на ''живот''. Теби недостаје вештина живљења; било би глупо очекивати да ће ти живот организовати свечане пријеме. Зато твори сам, и преображавај се, иначе ће те свакодневница савладати. А у животу нема веће срамоте него бити побеђен – и то не од великана, не од најсилнијег непријатеља, не од болести, већ од свакодневичног постојања. Дакле – живети је вештина!

"Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско." (Мт. 18, 2-4) Деца и светост су веома блиски. Невиност, поштење, искреност и чистота срца, који су нормални атрибути детињства, такође су и основни квалитети светих, било којих година.

Постоји мишљење међу одређеним православним верницима, али и неким духовницима, да је погрешно или беспотребно молити се за оне који свесно живе грешним животом. Наше је, како кажу, да онима који греше скренемо пажњу на последице греха, упутимо их на Јеванђеље, и ту наша делатност престаје. Главни аргумент онима који то тврде је то да Бог ништа не жели на силу, па ни људско спасење. Ако је неко решио да пропадне, ми то нашим молитвама не можемо да исправимо против његове воље, већ ћемо само бригом за њега погоршати своје стање. Овакво мишљење је погрешно и потпуно нехришћанско. Са хришћанске тачке гледишта, постоји више разлога зашто је, не само исправно, него и преко потребно молити се за ближње који су потпали под грех и кренули погрешним путем. 

Лаша Бордзикули (груз. ლაშა ბორძიკული ), успешни модел и некадашњи „мистер Грузије“, у јеку своје каријере одлучује да писту замену монашком келијом, добивши монашко име Бери Дионисије по Дионисију Ареопагиту.