"Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско." (Мт. 18, 2-4)
Деца и светост су веома блиски. Невиност, поштење,
искреност и чистота срца, који су нормални атрибути детињства, такође су и
основни квалитети светих, било којих година.
Готово сви православни свеци, осим
оних који су се преобратили у каснијем животу, чували су чистоту која се
развила природно у њима у њиховим млађим годинама. Православни хришћански
аскетизам је уствари чување чистоте срца, водећи сталну борбу против напада
сила које настоје да уклопе човека у овај свет који почива на злу. Пунолетство
и стицање светског знања не треба процес прилагођавања неком злу, примарна
функција образовања је да учи дете шта је тачно а шта погрешно, шта је добро а
шта зло, и такође да му да праву хришћанску хијерархију вредности према учењу Православне цркве, усред тога припремајући га да живи у овом свету док се припрема за
следећи. Свештеници Христове цркве који су сами способни да воде образовање
деце, су чувари поштења и чистоте њиховог стада. Чувајући овце од вукова, они
одводе разумну овцу у рај. И православно дете схватајући кроз црквено
образовање значење напада овог света, и вођено оцима коју су искусни у духовном
животу, може сачувати своју чистоту, примити Свети Дух и православну светост.
Шта више, образовање данас је постало уклапање младих у зла овог света. Криминални
експерименти у сексуалном образовању, коришћење новина као образовни материјал,
представљањем безвредних бескрупулозних савремених писања на истом или чак више
нивоу са класичном литературом, све лишава младу душу уравнотежене хијерархије
вредности, збуњује њен укус, и суд, и улива у њу потпуну неприродну
нестабилност и дезоријентисаност. Развијање младе душе је у знатном степену
преузето од стране телевизије и новина, или сличних медија. Неразвијени ум и
машта су заустављени имбецилним стриповима, цртаним филмовима, спотовима,
јефтиним комедијама и бесмисленим насиљем. Не спомињући обилно прихваћену
порнографију и окултизам, све испуњено дубоком антихришћанском философијом и
намером прилагођавања и робовања детета овом свету чак и у његовим најружнијим
и најзлобнијим аспектима. Као примере за подржавање који су дати детету, не
дају се јунаци аскетизма и православних принципа и убеђења, већ само јефтини
јунаци модерне декаденције ‒ звезде спорта и филмова, гламурозне политичке
фигуре, показивачи светских принципа који узимају место верским вредностима у
модерној души. Имитирање хероја лажних и празних, као што су мода коју они
подстичу.
Антихришћанска философија популарног образовања прожела је и верско образовање.
У часописима за децу, тинејџере и студенте, нема било каквог покушаја
разликовања природе данашње реалности по стандардима Православља. У часопису
"Млади живот" (Young life) постоји покушај да се представе житија
Светих, укључујући разноверне свеце и цртане јунаке, али то је само у духу
бајки које дете обично прерасте. Магазини за старију децу и омладину су потпуно
уклопљени у савремене интересе као што њихови наслови наговештавају. Они су
готово потпуно од овог света који лежи на злу. Озбиљни свештеници и родитељи
забрањују њиховој деци чак и да погледају у ове часописе, препознавајући их као
извор покварености за неразвијену православну душу. Данашња млада генерација
одрасла на философији бесмислене промене, и чак учена овом философијом као да
је то православно образовање, лишена смисла стабилности, умерености,
концентрације, унутрашњег мира и тишине душе. Старија и данашња генерација је
збуњена и без принципа, мада још увек крије унутрашњу празнину иза остатака
правила и реда наслеђених од прошлости. Али млађа генерација потпуно је
изложена голој сили преовладавајуће философије Антихришћанства. Смртни
резултати ове философије посебно могу бити видљиви у дечацима који одрастају. Толико
њих је у стању унутрашње збуњености, лишена хришћанске мужевности и одлучности,
и лутају бесциљно тамо-овамо у милост њихових сопствених неконтролисаних
страсти или новог псеудо-верског покрета. Родитељи који су православни само у
имену, потпуно су неспособни да помогну овим младим људима, чија очајничка жеђ
за истинским духовним животом може само одбацити такозвани "благи
пут" равнодушности и лицемерја.
Ситуација савремене омладине је очајна али не и
безнадежна. Природно је за младе да буду вођени вишим идеалима, да траже и нађу
смисао живота, да имају дубоку духовну жеђ која налази право задовољење само у
једној истинској вери ‒ Светом Православљу. Савремена омладина може наћи истину
и спасење ако открије веру која је била толико често неправилно учена у
детињству. То чини одлучност да се прода све остало у намери да се купи боље у
коме је закопано благо Живог Православља.
Што пре се ово деси, у младима то боље, за бескрајно
уразумевање и самообожавање које живи у духовној атмосфери наших времена, полако
убијајући прве нежне младице духовне тежње у младој души. Човек је створен да
верује у Једног Истинског Бога свим својим умом, срцем и душом. Ово је
Створитељева прва заповест, и ова мора бити извршена на прави начин, у правој
вери у Православљу која сама даје највећу радост и најдубље задовољство на
земљи, и отвара врата Раја. У овоме је заједница душе са Богом, коју ништа и
нико не може одузети. Ово искуство у правој вери је одржано од самих наших дана
од свих светаца и отаца истинске Православне цркве, као наслеђе у које ми
морамо ући и одржати га као наше сопствено. Сваки православац има свеца за
заштитника, носећи његово име од Свете тајне Крштења у којој је поново рођен (У Руској цркви традиција је да новокрштени
добије име светитеља који се прославља на дан његовог рођења прим. прир.).
Овај светац заштитник, жив у Господу, може да помогне и води онога који га
познаје, воли и моли му се за помоћ. Када неко испуњава нечију душу знањем и
љубављу свог светог заштитника, осталих православних светаца, Светог Писма, и
записа светих отаца, упрљаност његове душе нестаје, и нови чудесан Божији свет
отвара се за њега, у који ниједна пала људкса мудрост не може продрети.
Пустимо саме свеце да кажу нашој савременој омладини
како да воде смисаони православни живот, како да поштују Бога и добију светост.
Из часописа The
Orthodox Word (Православна реч), 1974.
*Православну реч издавали су монаси манастира Св. Германа Аљаског пре издавања фанзина Смрт Свету. Православна реч настала је трудом блаженог о. Серафима Роуза, и такорећи била претеча подвижничке и бунтовничке идеје коју данас ширимо. Часопис се и данас издаје од светогерманске братије.
Коментари
Постави коментар