29. април 2020.

Снага је у заједници (Земља Живих)

Заједница Земља Живих прославила је 24. априла своју славу, Источни Петак. Овом приликом Заједницу су посетили свештеници, пресечен је колач и одржано је пар беседа које свима нама могу бити на духовну корист.

17. април 2020.

„Нећу те се одрећи“

Последња недеља Васкршњег поста, у којој се сећамо Христових страдања, током овогодишњег поста обележена је једном необичном и пре свега, тескобном атмосфером. Није то само она атмосфера туге у коју свако од нас упада сећајући се Христових страдања. Ова је, осим догађајима из Јерусалима од пре више од два века, обележена и трагедијом садашњег тренутка и стања у коме се свет налази. Немогуће је, и неприродно, са стране посматрати оно што се догађа. Немогуће је једном хришћанину да остане равнодушан на пуне болнице, полицијске часове, тешка стања и (и)рационалне страхове који разарају људе око нас. Немогуће је такође да остане нем на својеврсну забрану Васкршње Литургије, на чињеницу да ће у празним храмовима свештенику, уместо громогласног и радосног „Ваистину воскресе“, најрадоснију вест потврђивати два-три појца из певнице или пар људи који су успели да дођу на богослужење.

09. април 2020.

Пророштво оца Серафима Роуза

Осликавши тамну слику у којој је човечанство данас, отац Серафим је мудро предсказао шта се може очекивати од осамдесетих (и година које долазе прим. Смрт Свету), како ће то утицати на нас са духовне стране, и шта можемо учинити. Нагласио је три покрета: ширење комунизма у слободном свету, јачање источњачких религиозних идеја и духовне обмане, и буђење вере у Русији.

05. април 2020.

Насиље

Насиље... Своје унутрашње насиље манифестујемо споља. Тако малтретирамо слабије вршњаке током школовања. Тучемо, вређамо, саботирамо. Касније малтретирамо жене на улици. Добацујемо, оговарамо, узнемиравамо. Онда прелазимо на животиње. Луталице. Псе, мачке, голубове, мишеве. Све оне који не могу да нам врате. Методе су сличне. Жртве су увек исте. Само да су беспомоћне и слабије од нас. Касније то преносимо на сопствене породице. Жене и децу, ако их уопште имамо. Хранимо своју мржњу. И са њом умиремо. Одумиремо. Носимо је са собом и после своје смрти. Зашто? Неко би рекао недостатак љубави, васпитања, пажње. Ипак многи нису ништа од наведеног имали, па су израсли, дорасли у Људе. Са великим словом љ. Искључиво својим избором. Слободом коју нам је Бог дао.