Пређи на главни садржај

О НАМА

Шта подразумевамо под „Смрт Свету“?


Термин је изведен из писања Светог Исака Сирина (VII век):

„Свет” је општи назив за све страсти. Страсти су следеће: љубав према богатству, жеља за поседовањем, телесна задовољства, завист, похлепа за моћ, гордост, жудња за облачењем у скупу одећу, жеља за људском славом. Кад ове страсти престану да буду активне у нама, свет је мртав. Речено је о свецима, да док живе они су мртви; јер живећи у телу, они не живе за тело. Види за коју од ових страсти ти живиш. Тада ћеш познати колико си жив за свет и колико си мртав за њега.”

Шта је Смрт Свету?

Death To The World (Смрт Свету) је православни фанзин објављиван у Америци од стране монаха манастира Св. Германа Аљаског у Платини (Калифорнија), сабраних око гроба блаженог оца Серафима Роуза, као јеванђелско гласило посвећено првенствено младима у панк субкултури од монаха који су и сами били панкери.

Фанзин како наводе „надахњује трагање за Истином и преиспитивање душе, усред модерног доба нихилизма и очајања, промовишући древне принципе последње истинске побуне – умрети за овај свет и живети за други.”

Изворно, братија је планирала да пошаље чланак магазину Maximum RocknRoll, али су грубо одбијени са објашњењем да магазин рекламира само музику и фанзине. То их је мотивисало да сами покрену свој фанзин. Први број изашао је децембра 1994. и донео писма из свих делова света. Фанзин је наставио да се штампа и дели на панк концертима и андерграунд дешавањима са тиражом до 50.000. Издато је 12 бројева.

Како је фанзин имао значајан утицај на омладину у контракултури 90-тих, и привукао пажњу шире штампе, то је довело и до издавања прве књиге 1997. под називом Деца Апокалипсе (у оригиналу Youth of the Apocalypse), тада оца Јована Марлера, и оца Андреја Вермута – монаха Светогерманског братства. Писали су је како би раскринкали једну од, како сами кажу, „најбоље чуваних тајни западне цивилизације“ која тврди да је Бог мртав али и да савремену омладину – децу апокалипсе – позову на једину истинску и делотворну побуну – на покајање, борбу против греха и промену себе!

Године 1997. фанзин престаје са излажењем да би га 2006. са благословом манастира поново покренули млађи обраћеници Антиохијске цркве Св. Варнаве у Коста Меси, такође из Калифорније. Са њиховим благословом родио се и наш огранак на српском језику 2014. године о празнику Светог Георгија Победоносца.

Запратите нас:

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.