Пређи на главни садржај

ФИЛМСКЕ ПРЕПОРУКЕ 🎬

„Истински уметник увек служи бесмртности трудећи се да бесмртним учини свет и човека у свету. Уметник који не покуша да достигне Апсолут, Истину, може бити само слуга оном пролазном времену.“  

– Андреј Тарковски

СТРАДАЊЕ ХРИСТОВО (2004)

Упркос детаљима који су небиблијски (попут Богородичиних визија) ово је, по мом мишљењу, и даље најбољи филм на ову тему. Карактеристично је да се у филму поред латинског и старојеврејског говори и арамејским, језиком којим је говорио Господ Исус Христос. Што се тиче сцена насиља, тј. екранизације Христовог страдања, сматрам да је свако дужан да се бар једном у животу суочи са њима (на овакав начин). Јер често олако узимамо оно што су јеванђелисти записали. Такође се олако узима и храброст самих аутора да се баве овом темом усред атеистичког и богоборног света, поготово филмске индустрије на западу. Упркос немању спонзора али шансе да ће бити етикетирани и маргинализовани јер се баве овом темом, филм је запамћен као једно од најуспешнијих филмских остварења икада, са највећом зарадом насупрот средствима која су уложена.

Само снимање је било веома напорно. Примера ради, сцене распећа су снимане пет од укупно осам недеља. Глумца који тумачи лик Исуса је током снимања два пута ударио гром, грешком је примио два ударца бичем који су му нанели рану величине 35 цм. Такође је имао је ишчашење рамена, упалу плућа и хипотермију пошто је сатима седео наг на крсту. Све кад се сабере, изгубио је чак двадесет килограма и због својеврсне исцрпљености био подвргнут двема операцијама на отвореном срцу. И то за њега није била тек улога. Џејмс Кавизел се дубоко предао вери и годинама након тога ишао по целом свету да људима сведочи о Христу. Случајност или не, Џејмс Кавизел (на енглеском иницијали J.C. као и Христови), у тренутку снимања имао је тачно 33 године, колико је Господ провео на земљи. То су, по његовим речима, били пресудни знаци да треба да прихвати ову улогу. Следеће, 2025. године, планиран је наставак филма где ће Џејмс поново покушати да одигра вероватно најупечатљивију и најдубљу имитацију Христа на филмском платну.


НЕБЕСКО ЦАРСТВО (2005)

Ремек-дело Ридлија Скота враћа нас у време крсташких ратова и исламске опсаде Јерусалима. Филм обилује дубоко хришћанским мотивима и примерима чојства и јунаштва. Ако бих себе морао да ограничим на само један филм до краја живота, онда би то сигурно било „Небеско царство“ (2005), или како га наши погрешно латинизују: kraljevstvo. Сваки детаљ у филму је толико важан да је сам редитељ након што је филм скраћен 45 минута за биоскопске потребе, избацио director's cut, тј. сопствену нескраћену верзију.


ИСЦЕЉЕЊЕ (2014)

„Исцељење“ (трејлер) је први православни играни филм у Срба, редитеља Ивана Јовића. Прича прати (не)извидане ратне ране и покајање једнога монаха, у коме први пут у домаћој кинематографији видимо православну духовност приказану на прави начин, а да је она главна а не споредна тема. Зато наглашавамо да је ово први православни играни филм снимљен код нас. Филм нас не позива да само квалитетно утрошимо својих 90 минута, већ нас кроз главног лика упућује на сопствено исцељење.

Од истог редитеља, негде пред премијеру „Исцељења“ изашао је и краткометражни играни филм „Виноградар“ који прати подвизавање двојице монаха. Надамо се да је ово тек почетак српске православне кинематографије, и да ће ово бити подстрек и позив и другим уметницима.

Виноградар: https://youtu.be/XPFcDyQbYds

ЈЕРЕЈ-САН: ИСПОВЕСТ САМУРАЈА (2015)

Остварење прослављеног холивудског глумца +Керија Тагаве говори о Јапанцу који након примања православља а потом и свештеничког чина бежи од прогона јакуза. Путује у Русију како би обновио храм у сиромашној покрајини. Ипак, ту га дочекује руски менталитет али и локалне јакузе. Кери је током свог снимања у Русији примио православље о чему смо писали.


БЕН ХУР (2016)

За разлику од других мање (духовно) успешних холивудских екранизација везаних за библијску историју, Бен Хур из 2016. снимљен по новели из 1880. је изванредна прича о праштању, човекољубу, јунаштву. Радња прати живот јеврејског принца Јуде Бен Хура и његовог усвојеног брата Месале, по пореклу Римљанина, које раздваја наводна издаја и прераста у обострану мржњу и порив за осветом. Ово је један од ретких филмова у којима се Христос појављује као споредан лик, те можемо видети како би из наше перспективе изгледало срести Месију да смо живели у Јерусалиму I века.

ВИКИНГ (2016)

Филм „Викинг“ прати успон Светог равноапостолног кнеза Владимира, и објашњава како је Русија постала православна држава. Руска „Игра престола“ (како на први мах делује), привукла је духовности многе младе који су појурили у биоскопе након ефектног трејлера, иако је изгледало да ће духовност бити тек споредан део филма. Издвојио бих посебно како је на прави начин приказано дивљаштво и окултизам словенских паганских племена, контра данашњој представи неопаганизма у словенским земљама као каквог „древног“ и „узвишеног“ цивилизацијског наслеђа. У филму је такође на сјајан начин приказана Света тајна исповести, али и неустрашивост хришћана и учење да смрти нема („смерти нет“).


МОНАХ И ДЕМОН (2016)

Јуродиви монах долази у нову братију и бива сумњив и неповерљив игуману због свог подвижништва. У филму су приказана многа искушења живота у манастиру и идеологија и лукавства палих анђела којима данас многи робују. Главну улогу, монаха Ивана, тумачи Тимофеј Трибунцев, познат из руског ремек-дела „Острво“ где глуми младог Анатолија, али и из новијег остварења „Легенда о Коловрату“ где у ништа мање јуродивом стилу игра Знахара. Филм обилује хумором, и у први план ставља покајање којем чак и кушач бива подвргнут.


СЛУЧАЈ ЗА ХРИСТА (2017)

Филм заснован на истинитој причи „Случај за Христа“ је прича о новинару, истражитељу и атеисти који покушава да обори веродостојност Васкрсења, те постојања Бога. Ако изузмемо да се ради о протестантима, с обзиром на поднебље ове приче, видећете предивну причу о преобраћењу, праштању и љубави. Посебно је маестрално одговорено на тезе антитеистичке идеологије којим се оповргава хришћанска вера.


ГДЕ СИ, АДАМЕ? (2019)

Препоручујемо филм који прати живот светогорске обитељи манастира Дохијар и братији која сама обнавља свој манастир. Идејни творац филма, ђакон Александар Плиска (УПЦ), добио је благослов игумана да нам открије детаље монашке свакодневнице на Светој Гори које су најчешће скривене од очију мирјана. Иако документарни, неуобичајеним приступом, без наратора, филм добија играни карактер, где сваки монах ненаметљиво сведочи своју причу.


БОЖИЈИ ЧОВЕК (2021)

Управо оваквим радовима – иначе наше горе листа, ауторке Јелене Поповић – седма уметност може да оправда своје звање, јер не преображава само њене учеснике (глумце), већ и самог гледаоца који такође постаје учесник (без 3D наочара и осталих анти-филмских помагала). Већ после десетак минута, схватате да филм одише истински духовном атмосфером, али не оном усиљеном, која треба да вас убеди да је филм „религијске“ природе, већ оном правом, као да гледате документарни а не играни филм. Лик главног глумца сведочи као да се заиста ради о егинском (про)светитељу. Ако на то додамо богатство сценографије, оличено у аскетској грађи монаха и монахиња на платну, до дугих коса и брада пуштених за ову прилику, видећемо истинску посвећеност сваком детаљу. Јер књигу чине и корице! Сам филм веома држи пажњу, непуних два сата заиста брзо протичу. Оно што је још важније, филм чврсто стоји насупрот свим трендовима брзе и јефтине забаве. Учећи нас љубави према човеку, коју данас слабо или нимало не познајемо као генерација (од којих сам први ја), смирењу пред невољама и опросту према онима који нас мрзе и прогоне.

Трејлер: https://youtu.be/KcgnbVlQ7Tc

21 (2024)

21 je краткометражни анимирани филм који говори о страдању коптских мученика од стране припадника ИСИСа у фебруару 2015. године у Либији. Продуциран у стилу коптског иконописа, у филму је учествовало више од 70 уметника из различитих земаља. Нарација је на енглеском, док се дијалози аутентично одвијају на арапском језику.


Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.