Мала железничка станица у једном забаченом селу... Готово заборављена. Какав сплет околности је навео на овај сусрет, баш ту, једног младог панкера и једног монаха? Нашли су се на станици чекајући два воза у супротним правцима али су оба каснила. Монах је смирено седео на прашњавој клупици, држао бројаницу у рукама, тихо се молио и гледао низ пругу. Његово измучено лице одавало је његов тескобан живот. Тада се зачуо звук цокула. На малој железничкој станици појавио се младић, бесног погледа и агресивног изгледа. Отворио је своју лименку пива и бацио се на прљави бетон близу клупе на којој је седео монах. Погледали су један другог а онда поново удаљили погледе. Они су поново разочарано били уперени у правцу пруге. Као да су заједно били одбачени од света и гурнути на ово пусто место... Разговор је почео уобичајено тако што су установили да чекају супротне возове. Као да су желели да одбију друштво овог другог, а да је њихов сусрет ипак био неминован. - Шта тражиш ти овде, сине? - пит
