СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

 „Јер Гладан бејах и нахранисте ме, жедан бејах и напојисте ме, гост бејах и примисте ме, болестан бејах и посетисте ме, у тамници бејах и обиђосте ме. Када Господе то би, питаху праведници? Када Те видесмо Гладна и жедна и у тамници? Тада Спаситељ откри тајну. Када учинисте једноме од ове (моје) браће, то јест када учинисте једном човеку, сиромаху, ма ком човеку добро у име моје, ви уствари мени учинисте.“ (Мт. 25, 31-46) Данас се много говори о отуђењу, изолованости људи једних од других, које има и дубље последице по људску душу. Много пута се говорило и да је то последица модерног начина живота, вишка обавеза, мањка слободног времена... Ипак, и ова појава има корен у суштинском проблему данашње цивилизације, а то је отпадање од Бога и јеванђелских врлина и поука. Тако је модерно време у заборав гурнуло једну дивну традиционалну врлину, која је у свом корену сама суштина хришћанског учења - гостољубивост.

Биографија Клауса Кенета је невероватна. Ретки су они који се могу похвалити таквом прошлошћу, ширином и искуством које је стекао у својим путовањима у потрази за Истином. Рођен је крајем Другог светског рата. Са 12 година постаје вођа локалне банде а такође био је припадник и чувеног Бадер мајнхофа. Пре одласка на пут око света, слободу и испуњење тражи у хипи култури. Ипак, највећа искушења тек су га чекала.   Окусивши скоро све религије и философије – од Ислама, Будизма, Хиндуизма – у потрази за истинском духовношћу, своје место коначно проналази у Православљу о чему сведочи у својој књизи „Кроз њиве глади до хлеба живота“. Део тога, испричао нам је на предавању у Цркви Светог Марка у Београду (16.10.2018.), чији запис преносимо са његовим допуштењем.