Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за новембар, 2015

Свети мученик Мина

Чини се да је пуно оних који умеју да направе разлику између добра и зла, али је мало оних који смеју отворено да стану на страну доброг, у тој вечној метафизичкој борби. Тако је пуно оних који су чак и свесни Истине, али немају храбрости да је у потпуности сведоче; или оних који се гаде зла, али му се ипак не супротстављају.

Говорио сам му: "Тебе ће убити!" Одговарао је: "Нисам достојан."

"Мене ће убити, а ти немој заборавити о чему смо разговарали."
Отац Данил Сисојев, упркос богоборном СССРу, родио се у побожној породици 12. јануара 1974. године у Москви. Његови родитељи пришли су вери још као студенти 70-их година и своју веру предали првенцу Данилу. Отац му је такође био свештеник.

Самурај примио Православље

Почетком године, из братске Русије, обрадовала нас је вест да је у току снимање филма "Свештеник-сан - Исповест самураја" (трејлер). Прича говори о Такуро Накамури који након примања Православља а потом и свештеничког чина бежи од прогона јакуза. Путује из Јапана у Русију да обнови храм у сиромашној покрајини. Ипак, ту га дочекује руски менталитет, али и локалне јакузе... Прилику да поново покаже своје умеће, добио је и Пјотр Мамонов.

Вера, сујеверје, обичаји...

"Јер да си хтео жртве, ја би ти их принео; за жртве паљенице не мариш.  Жртва је Богу Дух скрушен, срце скрушено и смерно Бог неће одбацити." Псалам 50
Пре пар дана био сам на једном парастосу, било је пола године деди мог најбољег пријатеља. Оно што је за нас двојицу обележило дан била је свињска глава постављена на средину гроба. На питање зашто је она ту, нико није имао смислен одговор, али су добро знали да упозоре како ''то тако треба'', уз добро познате мрке погледе када се нешто негативно прокоментарише о непотребним обичајима или њиховој паганској основи. Пошто је свињска глава била прави утисак дана, присећали смо се и осталих обичаја, који су најчешће на сваком месту различти, увек уз објашњење да ''то тако треба за непредак куће или за здравље'', а који са религијом имају додирних тачака онолико колико и они који их практикују. Где се у нашем народу поставља граница између вере и сујеверја и да ли она за људе уопште постоји?

Грчка уздржана, свети Нектарије Егински против

„У околини древног српског манастира који се зове Миљково, за чији су препород монаштва крајем деветнаестог века били заслужни руски монаси на челу са великим духовником, оцем Амвросијем Кургановом, једна сестра, Славица, сањала је пре неколико година, старог монаха који јој је рекао: „За опстанак Косова и Метохије, молите се Светом Стефану Дечанском, Светом Владици Николају и мени.“ Када га је упитала „ко је он“ – одговорио је: „Некатарије Егински.“
Из књиге: У сретање светом Нектарију Егинском Чудотворцу
протојереја-ставрофора Ненада Андрића
На дан гласања против уласка "Косова" у Унеско, 9. новембра, Грчка Православна Црква и Егина прославиле су светог Нектарија Егинског.
Извор: stanjestvari.com

Не гордимо се

Верујем да већина наших сународника још увек није свесна шта нам се догодило. Рекао бих да смо још увек у стању шока. Вест да "Косово" није примљено у Унеско, је вајстину обрадовала сваки српски дом и породицу, али сматрам да ћемо милости Божије постати свесни, тек у времену, можда чак и у годинама које долазе...