Пређи на главни садржај

Не гордимо се

Верујем да већина наших сународника још увек није свесна шта нам се догодило. Рекао бих да смо још увек у стању шока. Вест да "Косово" није примљено у Унеско, је вајстину обрадовала сваки српски дом и породицу, али сматрам да ћемо милости Божије постати свесни, тек у времену, можда чак и у годинама које долазе...

Оно чега би требало да будемо свесни јесте тренутак када нам се све ово догодило. Свако искрен, сложиће се да се након земљотреса и поплава као великих опомена, ни мало нисмо променили. Ако смо се и за тренутак променили, "преко ноћи" смо се вратили на старо. Грех и дичење грехом, преовладава у свим порама друштва. Анестезија у којој се духовно и национално налази наш народ, прети да се "пацијент" не пробуди.

Зато ово, када све пређашње саберемо, није за ликовање, по најмање за ругање губитничкој страни. Да није за ликовање говори и податак да је за двотрећинску већину те усвајање предлога било потребно још само три гласа. Та три гласа, треба да нас опомињу свакога дана колико је мало било потребно, и да нас подсећају да се својим (не)делима не доведемо поново у сличну ситуацију. Попут дечанских и других косовско-метохијских монаха који су дано-ноћно молили Свевишњег да нас удостоји Своје милости, тако и ми у свету - уместо ликовања, ругања и буке - треба да заблагодаримо Господу, и наставимо наш духовни и молитвени подвиг.

Слава Богу!

Коментари

Постави коментар

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.
5 коментара
Прикажи све

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.
Постави коментар
Прикажи све

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.
Постави коментар
Прикажи све

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.
1 коментар
Прикажи све

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.
1 коментар
Прикажи све