СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

„Ништа у свету не чини човека тако ништавно маленим  као страх од смрти.“  свети Владика Николај Страх од смрти није нова појава. Она постоји од када и човеково бивствовање на земљи, од када је упознао своју пролазност и уплашио се ње. Страх од смрти заправо је и један од основни х људских покретача. Од најранијих философских промишљања, тема односа према смрти била је неизбежна. Ово је лепо дефинисао немачки мислилац Мартин Хајдегер, ставом да је човек биће-ка-смрти. Заиста, оно што дефинише човека као личност је његов однос према смрти! А тај однос не мора бити негативан. Смрт је наша реалност, део наше природе, и према њој се мора створити однос који може бити и позитиван.

Јуче нам је стигла дивна вест из братске нам Румуније да је Савиндан једногласно изгласан за званични и законом признати празник. Тим поводом вреди подсетити на познате и мање познате везе између српског и румунског православног народа. Историја односа двеју нација почиње венчањем румунске принцезе Наталије за краља Милана Обреновића тј. принцезе Марије за Витешког краља (Александар I   Карађорђевић). Чак и пре тога, српски витезови су преко витешког Реда Змаја били повезани са устаницима у Влашкој, оличеним најпре у војводи Владу III Дракулу (Drăcul од румуснке речи за змаја) који је писцу Брему Стокеру послужио за романе о Дракули. Такође, Румунија није признала квази државу „Косово“, гласавши против само дан након самопроглашења 2008. године са 357 према 27 гласова. Но ван династичких и дипломатских односа, важнији су односи између двеју народа. За разлику од осталих мање или више блиских комшија, српски и румунски народ никада није ратовао, чак ни индиректно. У Балканским ...

Верни народ са свештенством и монаштвом, ноћас и јутрос је одбранио крстионицу код Тивта од безбожничког режима. И док је полиција ноћас кришом покушала да заузме простор око крстионице, иако је рушење најављено за 9 сати ујутру, верни народ их је сачекао свеноћним бденијем. Овакве немиле сцене јесу подсетник какво се зло надвило над нашим народом у Црној Гори, али и нада да ћемо живети и опстати.