Пређи на главни садржај

Молитвом против антињегошевске традиције

Верни народ са свештенством и монаштвом, ноћас и јутрос је одбранио крстионицу код Тивта од безбожничког режима. И док је полиција ноћас кришом покушала да заузме простор око крстионице, иако је рушење најављено за 9 сати ујутру, верни народ их је сачекао свеноћним бденијем. Овакве немиле сцене јесу подсетник какво се зло надвило над нашим народом у Црној Гори, али и нада да ћемо живети и опстати.

Наиме „последња неокомунистичка власт у Европи“ (како је савршено пренео портал Ин4с) у дане Великог поста решила да је поруши прелепу крстионицу на Превлаци код Тивта у народу прозвану „Суза Његошева“ под изговором „нелегалне градње“. Јасно је да је безбожничком режиму већи трн у оку 11m квадратних на манастирској земљи, неголи страни капитал и стотине објеката сумњивог порекла. 

Рушење Његошеве капеле на Ловћену
Митрополит Амфилохије је подсетио и поручио да „једино чега хришћанин треба да се боји јесте, не оно што ће да нам дође у сусрет, него како ћемо се ми понијети у ситуацији и животним околностима које нам дођу. (...) Јер, свако мјесто гдје се окупи народ са свештенством својим и са епископом својим је Црква“.

Отац Миајло, секретар Одбора за изградњу манастира, који је позвао народ на одбрану светиње, још један је исповедник и пастир Цркве који је као такав нашем успаваном народу и подељеној заједници преко потребан. Његову јучерашњу беседу – искрену, тврду и бескомпромисну – можете послушати у линку: https://www.youtube.com/watch?v=XxIq_QiITUI

Помолимо се да верни народ Боке истраје и до краја не дозволи ожиљавање антињегошевских традиција у Црној Гори.

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.