Пређи на главни садржај

Савиндан и Румунија

Јуче нам је стигла дивна вест из братске нам Румуније да је Савиндан једногласно изгласан за званични и законом признати празник. Тим поводом вреди подсетити на познате и мање познате везе између српског и румунског православног народа.

Историја односа двеју нација почиње венчањем румунске принцезе Наталије за краља Милана Обреновића тј. принцезе Марије за Витешког краља (Александар I  Карађорђевић). Чак и пре тога, српски витезови су преко витешког Реда Змаја били повезани са устаницима у Влашкој, оличеним најпре у војводи Владу III Дракулу (Drăcul од румуснке речи за змаја) који је писцу Брему Стокеру послужио за романе о Дракули. Такође, Румунија није признала квази државу „Косово“, гласавши против само дан након самопроглашења 2008. године са 357 према 27 гласова.

Но ван династичких и дипломатских односа, важнији су односи између двеју народа. За разлику од осталих мање или више блиских комшија, српски и румунски народ никада није ратовао, чак ни индиректно. У Балканским и Великом рату, две земље бориле су се као савезнице. Румуни често воле да кажу да немају других пријатеља „до Срба и Црног мора“. Па ипак, наш народ недовољно упознат, мало или нимало баштини српско-румунске односе. Напротив, у прошлости термин „Румун“ је узиман за погрдно значење, као и „Влах“ која потиче од Турака.
Но, када говоримо о румунском народу, ако и не говоримо о најправославнијем народу (што никако не искључујемо), а онда свакако о једном од. Православни Румуни са око 18милиона верника чине око 90% укупног становништва. Примера ради, Руси у својој држави чине 80% становништва а према попису из 2012. тек 40% одлази у цркву.

Такође Румунију красе 637 активних манастира са преко 7500 монаха – 2810 монаха и 4795 монахиња. Чак неколико монашких обитељи броји преко 500 монаха, док се у Србији братија између 30-40 монаха сматра многобројном (нпр. Високи Дечани).

Румунска ћирилица. Акатист из 1786. године

Оно што је занимљиво је да су Румуни чак до 1860. писали ћирилицом, када је укинута и замењена латиницом у циљу латинизације и романизације балканских народа. Треба споменути страховладу диктатора Н. Чаушескуа када су многе цркве и манастири претварани у штале и оставе. СФРЈ је за Румунију по квалитету живота била Западна Европа...  Па ипак Православље се одржало после свих реформи, промена и искушења, и данас незадрживо цвета.


У Букурешту се данас у неовизантијском стилу гради највиша и по обиму највећа православна црква на свету. Изградњу Храма спасења румунског народа, која је идејно рођена још у 19. веку, слично Храму Светог Саве онемогућио је комунистички режим. Завршетак радова храма посвећеног Св. Андреју Првозваном и Вазнесењу Господњем очекује се 2024. године.

На крају, о каквом ми народу овде говоримо? Једном приликом упознао сам нашег свештеника ожењеног Румунком. Како су његову парохијску цркву осликали румунски фрескописци, питао сам га какав је братски румунски народ? Колико држе до вере? Једноставно је одговорио – да је ово село у Румунији уместо у Србији, имало би бар пет уместо једне цркве.

Да живи братски народ, са жељом
да остане светионик другим хришћанским народима! 

Mulțumesc frați!

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.