Пророштво оца Серафима Роуза

Осликавши тамну слику у којој је човечанство данас, отац Серафим је мудро предсказао шта се може очекивати од осамдесетих (и година које долазе прим. Смрт Свету), како ће то утицати на нас са духовне стране, и шта можемо учинити. Нагласио је три покрета: ширење комунизма у слободном свету, јачање источњачких религиозних идеја и духовне обмане, и буђење вере у Русији.

Ширење комунизма, рекао је, требало би да разумемо са духовног гледишта. Тада се упитао: „Како да се припремимо да издржимо тешкоће које нам предстоје? Прво, морамо разумети да је слобода коју имамо у Америци драгоцени дар који је половина света изгубила. Тешко да ико тај дар поседује у овој мери. Ми смо одговорни пред Богом да плодоносно искористимо ову слободу. Друго, морамо да препознамо стварност комунизма (може се рећи: атеизма), куге нашег времена, и да се суочимо са веома извесном могућношћу да бисмо и ми могли да живимо у сличном стању. Духовна припрема за њега ће, у исто време, пробудити нашу сопствену духовну свест и духовни живот. Треће, морамо бити обавештени. Морамо знати за изворе православне вере. Морамо стално читати духовне књиге: Свето Писмо, житија светих, свете оце – не ради апстрактног знања, већ да бисмо добили помоћ у свакодневном хришћанском животу. Када безбожна влада дође на власт, можда ћемо бити лишени књига и задуго изгубити везу са православним свештенством и бити приморани да живимо од онога што смо стекли у слободи. Важно је шта смо прочитали и чули, али много више, оно што смо упили и по чему смо живели хришћански.

Биће потребно да кажемо и реч другима. Не мора то бити нешто запамћено већ жива реч која је део нас. Стварност комунизма нас мора још више учинити свеснима зашто верујемо овако. Зашто верујемо у Бога? Зашто исповедамо да је Исус Христос Бог и Спаситељ? Зашто припадамо Цркви и примамо Свете Тајне? Ова питања су стварна чињеница у комунизму. Ако наша вера и преданост православљу нису дубоке, оне ће отпасти у доба прогона.“

Буђење вере у Русији, отац Серафим је видео као веома охрабрујуће: „Повратак вери у Русији је можда оно што је у највећој мери живо у православном свету данас, и може да нас надахне да своју веру још и више чувамо као благо, и да умножимо таланат који нам је Бог даровао, говорећи о истини православља у слободном свету.“

Отац Серафим је непрекидно упозоравао да се православље у слободном свету суочавало са опасним искушењем да постане, оно што је отац Димитрије Дудко звао „удобна духовност“.

„Требало би да се сетимо имена овог искушења док посматрамо наше нејако православље у слободном свету. Задовољни смо да имамо лепе цркве и појање. Да ли се можда хвалимо што пратимо постове и црквени календар, што имамо лепе иконе, што помажемо сиротињи и можда чак дајемо десетак од плате Цркви? Да ли уживамо у узвишеном светоотачком учењу и богословским предавањима а да немамо простодушност Христову у својим срцима? Тада је наша духовност „удобна“, и нећемо рађати духовне плодове које могу да дају они који живе без тих удобности, који дубоко страдају и боре се Христа ради.

Вероватно је наш најважнији задатак хришћнаско провећење нас самих и друхих. Морамо ући дубље у веру, не изучавањем канона Васељенских Сабора или типика (иако и они имају своје место, јер знамо како Бог дела у нашим животима); већ читањем житија угодника божијих Старога и Новога Завета, житија светих, списа светих отаца о делатном духовном животу, о страдањима хришћана данашњице и недавних времена. У овом целокупном учењу, наш поглед мора бити уперен према вишњем небу, јер је то наш циљ, а не ка тешкоћама и пропасти земаљској које су доле. Наше хришћанско просвећење би требало да процвета у свесној православној философији жвиота. Она представља оно што знамо, у шта верујемо и што даје печат нашем животу. Наше православно хришћанско предање
садржи одговоре на сва трагања и оправдана питања људског ума!“

У сусрет 1980. годинама

Из књиге Писма оца Серафима