Када сам завршио, приметио сам да се, док сам радио као достављач, Флавијану и Игору придружио неки тип, који је прилично свадљиво доказивао нешто мом баћушки. Човек је био обучен као западни Европљанин и код себе је имао огромни професионални кофер за фото-апарат. Сео сам поред њега и почео да слушам!
-А ја вам кажем - говорио је фото-тип са убеђеношћу председника САД, који са трибине говори пред изборе - да је хришћанство доживело коначни пораз до краја другог миленијума свог постојања! Готово је! Христос је умро за свет!
-То је ваш свет умро за Христа! - рекао сам не суздржавши се.
Не обраћајући никакву пажњу на мене, наставио је:
-Долази победник - ислам, испуњен младалачком свежом снагом! Он је будућност!
-Зашто мислите тако? - мирно је питао Флавијан, грицнувши тост ''only cheese'' који сам му уручио.
-Како зашто? - разљутио се његов сабеседник - Није ваљда да сами не видите? У некада хришћанској Европи, данас готово да нећете наћи активне хришћане! Управо активне, а не оне који улазе у цркву за празник, да погледају у шта су други обучени, или да се венчају у храму због лепоте обреда.
-Шта то значи активни? - опет се нисам суздржао.
-Они који активно практикују хришћанство, господине - удостојио ме је он своје пажње - значи, они који примењују своје религиозне принципе у практичном животу, може се рећи, живе по вери! Код нас у Латвији, а и у целој Европи, а обишао сам све европске земље и могу вам са сигурношћу рећи, таквих активних хришћана остало је сасвим мало, и тај број се стално смањује!
-А Русија? - Игор се умешао у разговор. - Тамо има много правих хришћана.
-А шта Русија? - не мање агресивно одговорио је Латвијац. - Зар имате много правих хришћана? Био сам код вас у Русији више пута! И шта? Куполе, звона, високи свећњаци у храму Христа Спаситеља! Дебели попови у скупим колима, злобне старице у храмовима! А омладина по дискотекама и у ноћним клубовима! Да ли је то ваше право хришћанство? А случајеви кад млади Словени прелазе у ислам? И такви постоје! Где су ваши легендарни Христови ратници? Ратници ислама заузимају њихово место! Они су будућност!
-Извините, а зашто ви идете на Свету Гору? - питао је Флавијан.
-Професионална радозналост - рекао је исламофил смешећи се. - Ја сам фотограф, радим за неколико часописа. Желим да видим и овековечим одлазеће хришћанство, у његовом последњем, како бих то рекао, резервату!
-Јасно - уздахнуо је Флавијан искапивши флашицу. - Да ли сте читали Јеванђеље?
-Па читуцкао сам Библију - одговорио је латвијски фотограф, мало се збунивши - и не могу рећи да ми се та књига веома допала.
-Такође јасно - опет је уздахнуо Флавијан - иначе бисте обратили пажњу на оно место у Јеванђељу где Христос назива своје ученике ''малим стадом''. Дословно: ''Не бој се мало стадо! Јер ће вам Отац ваш даровати Царство''. Јеванђеље по Локу, глава дванаеста, треидесет други стих. То јест, из почетка се предвиђало да правих хришћана неће бити баш много као што ће бити противника овог учења. И видимо да од многих хиљада оних који су слушали Господа у трогодишњем периоду његове проповедачке мисије, само су дванаест и седамдесет постали носиоци његовог учења о Царству Божијем.
Али се тај мали број истинских ученика својом проповеди, поткрепљеном сведочанством Светог Духа, проширило светом, као јеванђеоски квасац. Узгред, квасац увек чини мали део у целокупној маси теста! Ако већ упоређујете хтишћанску војску са армијом ислама, дозволите да вам поставим следеће питање: ко је достојнији поштовања и ко се може назвати победником - мали, уморни од непрестаних борби, поцепани, полугладни, рањени одред који није поклекао и није се предао, или велика, моћна, добро наоружана армија, која никада није ратовала?
-Мислим да је одговор очигледан - помрсио је баћушкин саговорник - али на чему заснивате управо такво поређење?
-На историји последња два милеијума, у току којих је хришћанска црква од апостолских времена била подвргнута идејном, моралном и физичком геноциду од стране Јевреја, Римљана-пагана, јеретика, расколника, варвара, масона, окултиста, револуционара, фашиста, комуниста, неохуманиста, источњачких и псеудоисточњачких секти, итд. Притом, та борба се водила за уништење хришћанства како споља, тако и изнутра, на територијама самих хришћанских земаља!
И приметићете, Православна хришћанска црква је опстала, сачувала апостолску чистоту вероучења и јединство. Истиснких хришћана, за које јеванђелско учење представља темељ живота, мање је него формалних хришћана, који се само тако називају, или топло-хладних у питању вере, који се усредсређују на пролазне земаљске вредности.
Али ти истински хришћани постоје! И њихов број у Русији се повећава! На смену ''старицама поред свећњака'' долазе нови млади верници, успешни у животу, они који су достигли одређени ниво спознаје вредности земаљских блага, они који траже виши духовни смисао свог живота!
А са ким је, опростите, ратовао ислам? Првобитно се родивши у благотворној средини, израстао је попут мутантске онколошке творевине, на телу Библије, уливши у себе идеје јудаизма, хришћанства и паганства, и прекривши те идеје својим новим постулатом - правом на ширењем те религије копљем и мачем.
Ислам као религија за сву своју историју није претпео ни једно озбиљно гоњење или спољашњи напад, ако изузмемо раскол на суните и шиите, где су оба правца наставила да шире учење Мухамеда, носећи га у околни свет на оштрицама својих крвавих сабљи.
Чак и често спомињани крсташки ратови нису имали за циљ уништење муслиманског учења као таквог, или уништење следбеника Курана. Циљ крстоноша био је ослобађање од ''неверних пагана'' територија у Палестини, светих за хришћански свет, јер су повезане са историјом Библије!
Суштинска разлика између наших религија састоји се у томе што су хришћани спремни да умру за своју веру, док су муслимани спремни да убију за њу. Да ли сте чули за младог руског војника Жењу Родионова, кога су заробили чеченски криминалци? Три месеца је трпео мучења и малтретирања, али се није одрекао своје вере и није скинуо крст са врата, као што су то тражили ратници ислама. И на крају је био мучно убијен због своје вере.
-Да, чуо сам за ту причу, једно време се о томе доста причало и код нас на Западу - рекао је Латвијац.
-Ко је по вашем мишљењу победник, Жења или његове убице?
-Са хришћанске тачке гледишта, наравно, Жења - одговорио је фотограф.
-А са ваше западњачке, општељудске?
-Па искрено, исто он...
-А ви говорите о некој победи ислама! Све док хришћанство рађа такве победнике као што је Жења, разговори о поразу хришћанства нису озбиљни! Снага хришћанства је у томе што је хришћански Бог љубав, а муслимански... уосталом, ако вас буде занимало можете мало дубље да проучите обе вере и осетите разлику.
-Знате, баћушка - замишљено је проговорио Флавијанов саговорник - дали сте ми занимљиву тему за размишљање, мислим да ћу одвојити време да се дубље упознам са темом наше беседе...
-Нека вам је Бог у помоћ!
Из књиге: Флавијан - Успење, отац Александар Торик
-А ја вам кажем - говорио је фото-тип са убеђеношћу председника САД, који са трибине говори пред изборе - да је хришћанство доживело коначни пораз до краја другог миленијума свог постојања! Готово је! Христос је умро за свет!
-То је ваш свет умро за Христа! - рекао сам не суздржавши се.
Не обраћајући никакву пажњу на мене, наставио је:
-Долази победник - ислам, испуњен младалачком свежом снагом! Он је будућност!
-Зашто мислите тако? - мирно је питао Флавијан, грицнувши тост ''only cheese'' који сам му уручио.
-Како зашто? - разљутио се његов сабеседник - Није ваљда да сами не видите? У некада хришћанској Европи, данас готово да нећете наћи активне хришћане! Управо активне, а не оне који улазе у цркву за празник, да погледају у шта су други обучени, или да се венчају у храму због лепоте обреда.
-Шта то значи активни? - опет се нисам суздржао.
-Они који активно практикују хришћанство, господине - удостојио ме је он своје пажње - значи, они који примењују своје религиозне принципе у практичном животу, може се рећи, живе по вери! Код нас у Латвији, а и у целој Европи, а обишао сам све европске земље и могу вам са сигурношћу рећи, таквих активних хришћана остало је сасвим мало, и тај број се стално смањује!
-А Русија? - Игор се умешао у разговор. - Тамо има много правих хришћана.
-А шта Русија? - не мање агресивно одговорио је Латвијац. - Зар имате много правих хришћана? Био сам код вас у Русији више пута! И шта? Куполе, звона, високи свећњаци у храму Христа Спаситеља! Дебели попови у скупим колима, злобне старице у храмовима! А омладина по дискотекама и у ноћним клубовима! Да ли је то ваше право хришћанство? А случајеви кад млади Словени прелазе у ислам? И такви постоје! Где су ваши легендарни Христови ратници? Ратници ислама заузимају њихово место! Они су будућност!
-Извините, а зашто ви идете на Свету Гору? - питао је Флавијан.
-Професионална радозналост - рекао је исламофил смешећи се. - Ја сам фотограф, радим за неколико часописа. Желим да видим и овековечим одлазеће хришћанство, у његовом последњем, како бих то рекао, резервату!
-Јасно - уздахнуо је Флавијан искапивши флашицу. - Да ли сте читали Јеванђеље?
-Па читуцкао сам Библију - одговорио је латвијски фотограф, мало се збунивши - и не могу рећи да ми се та књига веома допала.
-Такође јасно - опет је уздахнуо Флавијан - иначе бисте обратили пажњу на оно место у Јеванђељу где Христос назива своје ученике ''малим стадом''. Дословно: ''Не бој се мало стадо! Јер ће вам Отац ваш даровати Царство''. Јеванђеље по Локу, глава дванаеста, треидесет други стих. То јест, из почетка се предвиђало да правих хришћана неће бити баш много као што ће бити противника овог учења. И видимо да од многих хиљада оних који су слушали Господа у трогодишњем периоду његове проповедачке мисије, само су дванаест и седамдесет постали носиоци његовог учења о Царству Божијем.
Али се тај мали број истинских ученика својом проповеди, поткрепљеном сведочанством Светог Духа, проширило светом, као јеванђеоски квасац. Узгред, квасац увек чини мали део у целокупној маси теста! Ако већ упоређујете хтишћанску војску са армијом ислама, дозволите да вам поставим следеће питање: ко је достојнији поштовања и ко се може назвати победником - мали, уморни од непрестаних борби, поцепани, полугладни, рањени одред који није поклекао и није се предао, или велика, моћна, добро наоружана армија, која никада није ратовала?
-Мислим да је одговор очигледан - помрсио је баћушкин саговорник - али на чему заснивате управо такво поређење?
-На историји последња два милеијума, у току којих је хришћанска црква од апостолских времена била подвргнута идејном, моралном и физичком геноциду од стране Јевреја, Римљана-пагана, јеретика, расколника, варвара, масона, окултиста, револуционара, фашиста, комуниста, неохуманиста, источњачких и псеудоисточњачких секти, итд. Притом, та борба се водила за уништење хришћанства како споља, тако и изнутра, на територијама самих хришћанских земаља!
И приметићете, Православна хришћанска црква је опстала, сачувала апостолску чистоту вероучења и јединство. Истиснких хришћана, за које јеванђелско учење представља темељ живота, мање је него формалних хришћана, који се само тако називају, или топло-хладних у питању вере, који се усредсређују на пролазне земаљске вредности.
Али ти истински хришћани постоје! И њихов број у Русији се повећава! На смену ''старицама поред свећњака'' долазе нови млади верници, успешни у животу, они који су достигли одређени ниво спознаје вредности земаљских блага, они који траже виши духовни смисао свог живота!
А са ким је, опростите, ратовао ислам? Првобитно се родивши у благотворној средини, израстао је попут мутантске онколошке творевине, на телу Библије, уливши у себе идеје јудаизма, хришћанства и паганства, и прекривши те идеје својим новим постулатом - правом на ширењем те религије копљем и мачем.
Ислам као религија за сву своју историју није претпео ни једно озбиљно гоњење или спољашњи напад, ако изузмемо раскол на суните и шиите, где су оба правца наставила да шире учење Мухамеда, носећи га у околни свет на оштрицама својих крвавих сабљи.
Чак и често спомињани крсташки ратови нису имали за циљ уништење муслиманског учења као таквог, или уништење следбеника Курана. Циљ крстоноша био је ослобађање од ''неверних пагана'' територија у Палестини, светих за хришћански свет, јер су повезане са историјом Библије!
Суштинска разлика између наших религија састоји се у томе што су хришћани спремни да умру за своју веру, док су муслимани спремни да убију за њу. Да ли сте чули за младог руског војника Жењу Родионова, кога су заробили чеченски криминалци? Три месеца је трпео мучења и малтретирања, али се није одрекао своје вере и није скинуо крст са врата, као што су то тражили ратници ислама. И на крају је био мучно убијен због своје вере.
-Да, чуо сам за ту причу, једно време се о томе доста причало и код нас на Западу - рекао је Латвијац.
-Ко је по вашем мишљењу победник, Жења или његове убице?
-Са хришћанске тачке гледишта, наравно, Жења - одговорио је фотограф.
-А са ваше западњачке, општељудске?
-Па искрено, исто он...
-А ви говорите о некој победи ислама! Све док хришћанство рађа такве победнике као што је Жења, разговори о поразу хришћанства нису озбиљни! Снага хришћанства је у томе што је хришћански Бог љубав, а муслимански... уосталом, ако вас буде занимало можете мало дубље да проучите обе вере и осетите разлику.
-Знате, баћушка - замишљено је проговорио Флавијанов саговорник - дали сте ми занимљиву тему за размишљање, мислим да ћу одвојити време да се дубље упознам са темом наше беседе...
-Нека вам је Бог у помоћ!
Из књиге: Флавијан - Успење, отац Александар Торик
Коментари
Постави коментар