Пређи на главни садржај

Како је Свети Мина поразио нацисте

Како је Свети мученик Мина одлучио исход чувене битке, о којој је снимљен и филм из 1969. The Battle of El Alamein. Вреди рећи да је Ромел, прозван „пустињска лисица“ због својих успеха на афричком фронту, до ове битке, носио титулу непобедивог.

У јуну 1942, током немачке офанзиве у северној Африци, која је одлучила исход II светског рата, немачке снаге под командом генерала Ромела биле су на свом путу ка Александрији. Зауставили су се у близини места које Арапи зову Ел Аламеин (место Мине). Древна црква у рушевинама у близини Абу Мене, била је посвећена Светом мученику Мини, где неки кажу да је и сахрањен.  Овде су се, ослабљене савезничке снаге, укључујући и неке Грке, суочили са бројчано и војно надмоћнијом немачком војском. Резултат долазеће битке код Ел Аламеина чинио се извесним.

Током прве ноћи борби, у поноћ, Свети Мина појавио се из рушевина своје древне цркве, усред немачког логора на челу крда камила, управо како је осликан на једној од фресака руниране цркве која приказује његова чуда. Ово запањујуће и застрашујуће привиђење, толико је уздрмало немачку храброст да је допринело бриљатној победи савезника.
Свети Мина протерује армију Рајха из Ел Аламеина; фреска из Велике Лавре (Св. Гора)
Винстон Черчил је рекао о овој победи: „Ово није крај. Ово није ни почетак краја, али је, можда, крај почетка.“ Такође је записао: „Пре Аламеина никада нисмо имали победу. После Аламеина, никада нисмо имали пораз.“

Данашњи изглед

Египатска Газета (The Egyptian Gazette) пише о овом чуду у броју из 10. новембра 1942. године. Већ следећег дана, 11. новембра 1942, Папа и Патријарх Александријски и Све Африке Христофор II прославио је славу Светог Мине у цркви Светог Саве Освећеног и заблагодарио Господу на учињеном чуду. Српска Православна Црква такође прославља Светог Мину  11. новембра по јулијанском календару.

Као знак захвалности, савезници су понудили помоћ у обнови порушене цркве Александријској патријаршији. Цркву Светог Мине обновила је Коптска црква 27. новембра 1959. Ови догађаји поново су оживели сећање на овог Божијег угодника из 3. века.

Превод: Смрт свету
Извор: www.johnsanidopoulos.com

Коментари

Постави коментар

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.
5 коментара
Прикажи све

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.
Постави коментар
Прикажи све

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.
Постави коментар
Прикажи све

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.
1 коментар
Прикажи све

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.
1 коментар
Прикажи све