У посрнулом свету, дека Добри био је пример не само
Бугарској, већ читавом човечанству да ипак постоји нешто изнад нихилизма и
егоцентризма, и да не постоји ништа веће од давања. За живота, у народу
проглашен живим свецем, упокојио се у уторак 13. фебруара у својој 103. години.
Добри Димитров Добрев, рођен је 20. јула 1914. године у
селу Бајлову у Бугарској. Корени његовог
човекољубља сежу у детињство. Његова мајка радила је у сиротишту, док је његов
отац истој установи једном приликом платио рачун за струју како деца не би
остала препуштена
немаштини. Родитељски примери љубави и одрицања за ближњег, имали су на
њега велики утицај.
Када је имао две године, отац му је погинуо од повреда
задобијених у Великом рату. Од тада, његова мајка, сама га је подизала заједно
са његове три сестре. Преузевши заштитничку улогу своје породице, служио је као
телохранитељ царске породице и цара Бориса III. Приликом бомбардовања Софије и
неуспелог атентата на царев живот, чудесно је преживео и скоро потпуно оглувео.
Овај догађај потпуно му је променио живот, одлучивши да по повратку из службе,
свој живот посвети Богу.
Познатији као дека Добри (буг. Дядо Добри) ушао је у центар пажње откако је у јавности обелодањено
да је како би стигао до Софије од његовог дома у Бајлову, годинама пешачио око
45 километара, молећи за новац који би потом донирао у добротворне сврхе.
Након проведених неколико година на улазу у храм Светог
Александра Невског, са пластичном чашицом у руци, дека Добри скупио је невероватних
20.000 евра (40.000 лева) за Саборни храм у Софији, што га чини у последњих сто
година највећим добротвором те светиње. Такође, даривао је и Елешнички манастир
са 12.500 евра (25.000 лева), цркву Светих Кирила и Методија у Бајлову са 5.000
евра (10.000 лева), сиротишта, школе и друга места где је то било потребно.
Године 2000, све што је било у његовом власништву донирао је Бугарској
Православној Цркви и наставио да живи у помоћном објекту у склопу храма Светих
Кирила и Методија у родном селу. Упркос свом поодмаклом добу, до краја живота
активно је учествовао у обнови храмова.
Доброта, скромност и његов аскетски начин живота многи су
сматрали изузетним моралним примером у времену посрнулих вредности. Због свог
подвига, снажне вере у доброту, чистих и искрених дела наде и љубави које је
давао онима који очајавају, старац је био веома поштован од људи свих
друштвених слојева. Живео је само од своје пензије од 100 евра, и хране добијене управо захваљујући
дарежљивости људи које је додирнула несебична душа старца.
Последњих година уместо пешачења користио је градски превоз,
мисионарећи, и уживајући у разговору са ужурбаним пролазницима, целивајући руку
свакоме ко би стао да разговара са њим.
Његова појава у, ништа мање него код нас, обезбоженом и
осиромашеном бугарском друштву исцрпљеном тоталитарним комунизмом и исто тако
беспоштедним еврофанатизмом препуном корупције и бескрупулозне борбе за
материјално благостање, стекла је велику популарност.
О њему снимљено је више емисија, на стотине клипова које
можете пронаћи, добио је сајт, али и фејсбук страницу која је за пет година са 30 нарасла на скоро 300 хиљада чланова. Приликом
номинације за Медијску личност 2013. године, дека Добри освојио је већину
гласова, и то не само у категорији за добротворне сврхе у којој је и био
номинован, већ је освојио више гласова од свих других учесника заједно.
Године 2015. завршен је и филм „Тихи ангел“ у америчко-немачко-бугарској копродукцији. Филм
говори о његовом детињству, духовном узрастању, али и искушењима са којима се
сусретао прехрањивајући породицу, током Другог св. рата, богоборног режима...
Такође приказује интервјуе са његовим ближњима али и са последњим бугарским
царем и бившим премијером Симеоном II Сакскобургготским.
У молитви смо да ће најпре Синод БПЦ Доброг деку
прогласити за светитеља, и да ће Господ и овога пута, пројавити своје свете.
Замислите да се у мору антипразника, јави Дан Деке Доброг, где бисмо, све што
смо планирали да потрошимо на непотребан луксуз: кафу, алкохол, дуван, сок,
кладионицу, храну; донирали ближњима. Новцем који би се тога дана сакупио у
целом свету покренут међусобним милосрђем, могло би се помоћи на хиљаде
угрожених. Услов би био да бар један дан у години будемо скромни, на Дан Деке
Доброг.
Добра воља је
истина. Све у њој је добро. Не смемо лагати, нити красти, нити чинити прељубу.
Морамо волети једни друге као што Бог нас воли. Дека Добри
Коментари
Постави коментар