СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

Отац Теми је успешно основао своју музичку групу у годинама када су ''Битлси'' и '' Ролинг Стонс и'' били на врхунцу своје славе. Група се звала ''Флајс'' . Из ходника Школе за бизнис и науку, при Универзитету у Мелбурну, отишао је да пева са Миком Џегером, да испуни свој сан. Данас је мисионар у Африци. Како се овај Грк, Теми Адамопулос, одлучио да помаже онима којима је помоћ неопходна? Зашто се одрекао славе ради мирнијег, али пожртвованијег постојања?

Када је 90-тих Џон Марлер, са групом монаха у манастиру светог Германа Аљаског, одлучио да покрене фанзин којим би Православље приближили младим бунтовним клинцима, панк сцена у Америци је била доста јака. Монаси овог манастира предвођени Марлером, ручно резани и лепком састављани фанзин делили су по концертима и остављали их бендовима. Један од клинаца до кога је дошао фанзин био је Џон Валадез, који ће деценију касније поново покренути ''Смрт Свету'', који је крајем 90-тих престао да излази. Ово је прича о путу овог младог панкера којим је стигао до Православља. 

Могао би неко запитати: зар не постоји други начин да нас Бог испита? Зашто Бог допушта да се пате његова деца? Тако је Бог одредио. Јер, ако човек не искуси ништа лоше, неће никада осетити сладост добра. Могуће је да поклекнемо као људи. Бог не гледа толико пад, колико на исправљање и борбу за задобијање врлине. Још у искушењима осећамо људску немоћ и увиђамо да без помоћи Божије не можемо чинити ништа. Ако би Господ дозволио да ђаво чини шта хоће, тада би наш положај био трагичан. Дозвољава му само толико да нас куша колико допусти Он који је вођа душе наше.

"Ако се старамо да одесечемо своје страсти,  онда је пустиња тамо где се налазимо.''   Старац Пајсије Пустиња... Усамљеност... Мир... Кораци, наизглед бесциљни, налазе виши Смисао, невидљив људима чији поглед замагљује гужва у саобраћају, а слух гуши звоњава телефона. Ту, далеко од света, одбацивши све што је пролазно, монах се посветио тражењу Истине. Сунце, киша, ветар, снег, не ометају његове кораке. Његов Мир не могу да наруше спољашње олује, јер је он на већим висинама од овог света.

Колумбија - држава чије име се са ове стране Атлантика помиње у негативној конотацији. Прва асоцијација на ову јужноамеричку државу је Пабло Ескобар, озлоглашени нарко-бос. Анархија, кокаин, убиства, нарко картели, несигурност најчешће су прве асоцијације када се говори о колумбијском друштву. У овој држави већ 68 година траје грађански рат између десничарске владе и левичарских побуњеника. На улицама се води приватни рат нарко картела, који односи огроман број младих живота. Периферија и предграђа великих градова одликују се тешким сиромаштвом, па је управо кокаин често једини извор прихода. Осим наркотика, један од ретких начина младих људи да опстану је бављење спортовима, најчешће фудбалом, као бег од окрутне колумбијске реалности.

Рекла си, рекла си, да је за мене све сем Мир,  и да сам најлепши кад самог себе повредим.  Извини, али ја морам себе да победим,  рекла си - сви које волиш су твоји порази... Освануло је још једно мамурно јутро... Заправо, дан је већ поодмакао, али то није имало никакав утицај на мене. Већ неко време ништа нема утицај на мене. На мамурлуке сам већ био навикао, скоро да их више нисам ни осећао. Оно што је болело била је бескрајна празнина која је ме је сваког новог јутра дочекивала. Још један бесмислен дан је свануо, а ја невољно улазим у њега. Бес, мржња, очај, празнина моји су једни саговорници док испијам прву јутарњу кафу. Договарам се са њима ко ће ми данас бити сапутник. Већ недељама мој живот је представништво пакла на земљи. Претходних месеци живот ми се у потпуности урушио. Разочарења која сам доживео имала су за последицу да је свет за мене постао неподношљив. Изједао ме је осећај немоћи да било шта променим или покренем свој живот ка било чему. Ослабљен алкохо...

Када је Војвода Георгије, тек постављен за трибуна и саветника цара Диоклецијана, видео прогон и страшна мучења која овај цар обавља према Хришћанима, није могао да остане суздржан. Једини се тада успротивио царевој вољи, и затражио од њега да прекине са гоњењем људи који верују у Христа. Ово противљење једног од најбољих војника разбеснело је цара. Почело је мучење какво је ретко ко проживео, а које је требало да саломи Георгија и натера га да се одрекне Христа.