Често смо чули да је човек створен по лику/подобију/обличју Божјем. Шта то значи? Да ли се то односи на нашу физичку сличност и уподобљавање Творцу? Бити по обличју Божјем значи да попут Бога имамо могућност стварања. Новога живота или твари (креације).
Ако се у данашњем свету само конзумира, ако не постоји моменат стваралаштва, оно што је исконско људске душе, такав свет није ништа друго до пролазне прашине, у којем не остаје ништа иза нас. Када кажемо да је свет занемарио суштину, занемарен је како Бог тако и уметност/стварање. Суштинска уметност, а не она модерна у којој било шта можемо прогласити за исту (пример инсталација).
Препознати оно боголико (=христолико) у себи значи да смо се укључили у процес стварања. Од оних великих дела које ће одјекнути у вечности, до оних малих и свакодневних, лепих и позитивних, које ће оставити траг за нама. Слобода и дар стварања јесу најлепши поклон који смо добили од Створитеља. Уколико се одвојимо од цивилизације конзумената и својим стварањем улепшамо свет (свет као Божију творевину), већ тада вршимо дело Божје. У чему по речима јеромонаха Серафима Роуза, треба пожурити, јер је „касније него што мислите“.
Уколико сагледамо модерно друштво, концепт слободног света (у греху слободног), које неки можда и са правом називају „постхришћанским“, свугде видимо агресивну контролу стварања. Почевши од контроле рађања, које одавно постоји на истоку (попут Кине), али све више узима маха и на западу као симбол прогреса и просвећености. С друге стране, човек се системски обликује као конзумент уместо као стваралац. Од младих који фанатично хрле у јефтину забаву и изласке, до старијих којима у борби за преживљавање остаје таман толико времена да се укључе у токове конзумеризма, најчешће оног духовно најјефтинијег садржаја, од којег нас дели једно дугме даљинског управљача.
Уколико жели, човек се може одупрети идеологији конзумеризма и препознати своје дарове и таленте. Свакоме је дато нешто. Да своје креативну (стваралачку) енергију усмеримо на музику, сликање, писање, вајарство, фотографију, занат или било коју другу врсту креативног рада из којег исходи нова твар коју остављамо човечанству. Стварати, значи ући у домен бесмртног. Јер по речима А. Тарковског: „Истински уметник увек служи бесмртности трудећи се да бесмртним учини свет и човека у свету.“
+ СС +
Коментари
Постави коментар