Како је цетињски свештеник телом одбранио светињу

Око врата су постављене мине, мораћу, тешка срца, да цркву и себе браним оружијем“.

Прије 21. године, 14. децембра 2000. г.  протојереј Радомир Никчевић се затворио у Влашку цркву на Цетињу и ступио у најстрожији пост (без узимања хране и воде) да би спријечио проваљивање у храм чија је обнова била у току и његово присвајање од стране тадашњег удружења грађана пријављеног у полицији, које је себе назвало „Црногорском православном црквом“.

Сматрајући се одговорним за заштиту православних светиња на Цетињу, будући да је парох цетињски, протојереј Никчевић се на овај корак одлучио након учесталих и више пута поновљених напада групе насилника на овај Саборни храм. Између поноћи и један сат, група је поновила напад на Влашку цркву, али протојереј Никчевић успио је да одбрани светињу.

Напад на Влашку цркву најавио је истјерани из Васељенске патријаршије и проклетству предати распоп Мираш Дедеић, поглавар у полицији регистрованог удружења грађана које себе назива „Црногорском православном црквом“. Тадашњи премијер Владе Црне Горе г. Филип Вујановић представницима Митрополије Црногорско-приморске обећао је државну заштиту Влашке цркве од напада насилника, али на том плану ништа није учињено.

У Влашкој цркви управо су тада обављани санациони радови, који су требали да буду завршени до 16. децембра 2000, за када је у њој заказана Св. Архијерејска Литургија поводом редовног братског сабора свештенства Митрополије Црногорско-приморске. Нападом насилника на цркву, ови радови су прекинути.

Напад на Влашку цркву само је био наставак сличних нецивилизацијских манифестација црногорских антиправославаца и богобораца у Његушима, Чеву, Бајицама, Бајрамовици, Ђиновићима, Милијевићима, и још неким селима подручја у историји познатог као Катунска нахија, који су нажалост организационо и медијски подржаних од тада актуелне црногорске власти која ће такву политику наставити и у наредних 20 година. Напади на православне светиње појачавани су како су се приближавали који избори као и референдум о статусу Црне Горе.

Вјерни народ СПЦ је био уз свог проту, како на Цетињу тако и широм Црне Горе, те је Влашка црква одбрањена од Дедеића и његове секте!

На исти начин одбрањене су светиње и 20 година касније, у наше дане – литијама али и телима када је требало – попут покушаја рушења крстионице на Михољској превлаци, када се богоборна власт поново дрзнула да удари на оно што је увек христољубивом и правдољубивом свету у Црној Гори било најсветије. (прим. прир.)

Борбена парола остаје иста: Не дамо светиње!

Извор: Раде владика (www.instagram.com/radevladika)