Пређи на главни садржај

Двадесет година албума Песме изнад Истока и Запада

На данашњи дан пре тачно двадесет година, на Васкрс 15. априла 2001. године, објављен је први православни рок албум на српском језику. Свакако да је пре овог албума било и других пројеката које смо махом споменули у тексту „православни рокенрол“ на нашем сајту, али су Песме биле први тематски рок албум потпуно посвећен православној хришћанској духовности.

Ово је био искорак не само за домаћи рокенрол, већ и за православну Цркву уопште. На албуму је учествовала различита група аутора и извођача који су се окупили око идејног творца, тадашњег јеромонаха а данас епископа пакрачко-славонског г. Јована (Ћулибрка). 

Учешће у пројекту узели су бендови Партибрејкерс, ДСТ, 357, Darkwood Dub, Милош Велимир Буца, Горан Трајкоски (еx Мизар, Анастасија), Горан Марић (ex Бјесови) и многи други...

Никада раније, а богами ни касније, није запамћено да је сама Црква иницирала снимање једног рок албума. И у том смислу Песме су биле и остале авангардно стваралаштво домаће уметности. Продуцент албума био је Иван Кљајић а као издавач потписани су ПГП-РТС у сарадњи са Радио Светигором (радио Митрополије црногорско-приморске).

Све нумере на албуму биле су музичке обраде песама светог владике Николаја Велимировића (тада још увек није био канонизован). Албум се жанровски креће од панка, преко алтернативе, поп рока, до електронике и етно музике. 

За дизајн омота (рад Маринка Лугоње) изабрана је фотографија из колекција са Скадарског језера Горанке Матић, која је такође кумовала омоту албума „Одбрана и последњи дани“ ВИС Идола. 

Овакав пројекат не само да је надахнуо нови живот поезији српког златоуста, већ је и показао да Црква није нити може бити некаква стерилна организација. Напротив. Црква је одувек била неимар народног идентитета, неко ко је своје учење и традицију на најлепши могући начин прилагођавао времену и приликама са којима се суочава. То је у своје време чинио и Свети Сава, уградивши славу у темеље Српске Цркве.

ПС. Време је за volume 2!

Цео албум

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.