Пређи на главни садржај

Држи ум свој у паклу и не очајавај

Аскета у молитвеном стању сагледава ствари које за већину људи остају мистерија, али након тога суочен је са немогућношћу преношења ове тајне – преведено на разумљив језик, обично бива протумачено погрешно, па чак потпуно супротно од стране онога који слуша. Људски језик, његове речи и појмови ограничени су у могућности да пренесу и објасне унутарње стање једног човека другом. Неопходан услов за међусобно разумевање јесте узајамно или идентично искуство.

Имајући у виду сада не само неадекватност већ и мањкавост језика као медијума, покушајмо да испитамо тај чудесни дијалог између Бога и старца Силуана у молитви, који је завршен тако што је старац дубоко у себи зачуо речи „држи ум свој у паклу и не очајавај“.

Испрва, чини се, нема толико тога значајног у овим речима. Али ако бисмо разумели њихово дубље значење, и јачину откривења које је дато оцу Силуану, били бисмо потрешени до костију.
Како разумети ово „држи ум свој у паклу“? Да ли то значи да треба да користимо нашу машту како бисмо замислили себе у околностима сличним оним описаним примитивним сликарским делима? У овом контексту не. Монах Силуан, као и Велики оци – Свети Антоније, Свети Сисоје, Свети Макарије, Свети Пимен – током свог живота заиста су се спуштали у таму и муке пакла. Они то нису чинили само једном, већ изнова и изнова док њихова срца нису постала толико прожета да су били у стању да пребаце ум у то стање када би то било потребно. У томе би тражили заклон када би се страсти – посебно та најтврдоглавија страст, гордост – почеле поново појављивати. Научен дугим искуством да гордост води ка губитку благодати, подвижник свесно понире у пакао где свака страст бива „спржена врелим гвожђем“. Старац је приметио да већина људи пада у очајање када се приближи том стању, и предаје се. Али је такође разумео, када је зачуо речи „Држи ум свој у паклу и не очајавај“, први део његове љубљене „песме“ урањавао га је у пакао, а онда присећајући се Божје љубави измакао би очајању – дефинисаном у оном делу „и не очајавај“.

Старац би говорио: „Сам Господ ме је научио како да стекнем смирење. Држи ум свој у паклу и не очајавај. Тако непријатељ бива побеђен. Али када се мој ум поврати из огња, страсти поново задобијају снагу.“

Тешко је разумети чудесан појам живота у ком је екстремна патња савезник вечном блаженству, да једно прати друго на необичан начин.

Архимадрит Софроније – Свети Силуан Атонски
Превод са енглеског: Смрт Свету

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..."
Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине. 
Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народтребало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.

Хришћанске панк химне за Сирију

НЕРАСКИДИВИ КРУГ
Духовни пут Џастина Марлера креће 1991. када се удаљио од обећавајуће музичке каријере са дум метал бендом Sleep, и након неколико месеци боготрагања, ушао у православни манастир надомак родног Чика у Калифорнији.

Док је Sleep започео своје музичко путовање са изненађујућим успехом - бенд је прошле године скоро распродао ACL Live - Марлер је провео седам година аскетског живота и тешког рада у служби Господа Христа.
Сада, у 43. години, са благословом своје цркве Светог Илије у центру Остина, Марлер је снимио албум са панк рок обрадама госпел песама под називом "Химне за Апокалипсу" (линк ка албуму). Сав приход од самофинансирајућег ЦД-а доступног на iTunes, Waterloo Records и преко Марлеровог сајта, иде пројекту Hauran Connection, који помаже својој сестринској епархији Босра-Хауран у Јужној Сирији, коју је грађански рат разорио протекле четири године.