Пређи на главни садржај

Од бубњара до стихара - Отац Милош Велимир

Хвалите Га уз бубањ и у хору...
(Псалам 150)

Некако је логичан след догађаја да један теолог и вероучитељ, чтец и ипођакон буде рукоположен у ђаконски а потом и у презвитерски чин. Ипак, оно што је посебно у овој причи јесте да се ради о човеку кога многи љубитељи рокенрола знају по његовом надимку – Буца. Милош Велимир звани Буца, био је један од најбољих бубњара наше земље.

Свирао је са Електричним оргазмом, Олд Спајсима, 357, Саншајном, Партибрејкерсима и на крају Дисциплином кичме, по чему ћемо га највише памтити. Такође, учествовао је и у албуму „Песме изнад истока и запада“ – рок обрадама песама св. Владике Николаја (и то у скоро свим нумерама).
Више пута узимао је учешћа на албумима у издању Друштва пријатеља манастира Ђурђеви Ступови: „Подигнимо Ступове“ (2005), „Деца деци за Божић“ (2006/2007) и „Христос Воскресе Радост Донесе“ (2008).

На овој песми учествовао је заједно 
са Антоном, гитаристом Партибрејкерса.

Стога, он је и пре свог рукоположења, на један симболичан начин могло би се рећи служио Господу. Бубањ, као најстарији музички инструмент у историји људске цивилизације, којег и свети цар Давид Псалмопојац помиње као средство којим се прославља Господ, као да је наговештавао да ће један виртуоз на њему у једном тренутку своје палице заменити свештеничким стихаром.

Песма са јаком хришћанском поруком. 
За бубњевима Милош Велимир Буца.

На констатацију да се чини да он не прави разлику између философије рокенрола и православља, Милош је одговорио:

- Све је на употребу или злоупотребу. Људи погрешно капирају рокенрол. Мисле да су то секс, дрога, алкохол и остало. По мом мишљењу, рокенрол уопште није то. То је један културни, уметнички израз, једно поимање света. Ми смо својом уметношћу, рокенролом, позвани да утичемо на све што нам се дешава. Позвани смо да пренесемо поруку, да сведочимо истину, да сведочимо Христа. Кроз љубав, кроз веру и наду, кроз милост и радост… Кроз човекољубље које сама наша правоверност казује. За мене, рокенрол је нешто сасвим супротно од онога што људи доживљавају, ако рокенрол доживљавају онако како Јан Дјури сабира у својој песми: Sex, drugs & rock’n’roll…

Отац Милош Велимир је само још један од мноштва примера људи који су из алтернативног света крочили у Цркву, показујући да рокенрол као боготражитељска култура, не мора и не треба да стоји супротно од хришћанства. Напротив. Само уколико се схвати и прими на прави начин.

Прилагођено са ЖРУ форума

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.