Хвалите Га уз бубањ и у хору...
(Псалам 150)
Некако је логичан след догађаја да један теолог и
вероучитељ, чтец и ипођакон буде рукоположен у ђаконски а потом и у
презвитерски чин. Ипак, оно што је посебно у овој причи јесте да се ради о
човеку кога многи љубитељи рокенрола знају по његовом надимку – Буца. Милош
Велимир звани Буца, био је један од најбољих бубњара наше земље.
Свирао је са Електричним оргазмом, Олд Спајсима, 357, Саншајном,
Партибрејкерсима и на крају Дисциплином кичме, по чему ћемо га највише памтити.
Такође, учествовао је и у албуму „Песме изнад истока и запада“ – рок обрадама
песама св. Владике Николаја (и то у скоро свим нумерама).
Више пута узимао је учешћа на албумима у издању Друштва
пријатеља манастира Ђурђеви Ступови: „Подигнимо Ступове“ (2005), „Деца деци за
Божић“ (2006/2007) и „Христос Воскресе Радост Донесе“ (2008).
На овој песми учествовао је заједно
са Антоном,
гитаристом Партибрејкерса.
Стога, он је и пре свог рукоположења, на један симболичан
начин могло би се рећи служио Господу. Бубањ, као најстарији музички инструмент
у историји људске цивилизације, којег и свети цар Давид Псалмопојац помиње као
средство којим се прославља Господ, као да је наговештавао да ће један виртуоз
на њему у једном тренутку своје палице заменити свештеничким стихаром.
Песма са јаком хришћанском поруком.
За бубњевима Милош
Велимир Буца.
На констатацију да се чини да он не прави разлику између
философије рокенрола и православља, Милош је одговорио:
- Све је на употребу или злоупотребу. Људи погрешно
капирају рокенрол. Мисле да су то секс, дрога, алкохол и остало. По мом
мишљењу, рокенрол уопште није то. То је један културни, уметнички израз, једно
поимање света. Ми смо својом уметношћу, рокенролом, позвани да утичемо на све
што нам се дешава. Позвани смо да пренесемо поруку, да сведочимо истину, да
сведочимо Христа. Кроз љубав, кроз веру и наду, кроз милост и радост… Кроз
човекољубље које сама наша правоверност казује. За мене, рокенрол је нешто
сасвим супротно од онога што људи доживљавају, ако рокенрол доживљавају онако
како Јан Дјури сабира у својој песми: Sex,
drugs & rock’n’roll…
Отац Милош Велимир је само још један од мноштва примера
људи који су из алтернативног света крочили у Цркву, показујући да рокенрол као
боготражитељска култура, не мора и не треба да стоји супротно од хришћанства.
Напротив. Само уколико се схвати и прими на прави начин.
Прилагођено са ЖРУ форума
Коментари
Постави коментар