Пређи на главни садржај

Да ли верујеш у живот после рођења?

Постоји прича да су у стомаку жене разговарали близанци. Један је верујући, други није.

Један је упитао другога: “Да ли верујеш у живот после рођења?”

Верујући:”Наравно. Јасно је да постоји живот после рођења.Овде смо да би постали јаки и спремни за то што нас после чека.”

“То је све глупост. Нема никаквог живота после рођења.” – каже неверујући.”Зар можеш и замислити како би такав живот могао да изгледа?”

Верујући:”Не знам све детаље, али ће тамо бити више светлости, радости и ми ћемо, на пример, јести својим устима.”

“То је смешно. Ми имамо пупчану врпцу, она нас храни. А и одатле се још нико и никада није вратио. Живот се просто завршава са рођењем.” – изговори неверујући.

“Не. Не знам тачно како ће изгледати наш живот после рођења, али ћемо у сваком случају видети маму. Она ће се бринути о нама.”-одговори верујући.

“Маму?!” – упита неверујући.”Ти верујеш у маму?! А где се она налази?”

“Да, верујем. Она је свуда, она је око нас. Захваљујући њој ми живимо, без ње не бисмо постојали”

Неверујући:”То је потпуна бесмислица. Нисам видео никакву маму, очигледно је да је просто нема!”

“Не, не слажем се. Пошто понекад, кад све около утихне, можемо чути како пева и осетити како милује наш свет. Верујем да ће наш живот почети после рођења.” – одговори верујући.

А ти? Верујеш ли?

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.