Пређи на главни садржај

Где је Бог - пантеизам и Православље

Током претходног века дошло је до удаљивања великог броја људи од Цркве. Разлога за то је много, и нећемо их сада набрајати. Уласком у овај век, чија је одлика индивидуализам, матреијализмаи и брз живот, многи људи су осетили духовну глад. Црква, деценијама маргинализована, није у потпуности одговорила свом задатку у овом веку, па је стога велики број људи који су решење за унутрашњу празнину потражили у другим религијама или философијама.

Источне философије, будистичка учења и све што из тога произилази представљају широк спектар који празнину модерног човека може само да замаскира. О томе смо више пута писали на овом блогу. Поред ових, данас доста популарних учења, постоје и многи други философски погледи које људи данас прихватају. Ова гледишта могу да имају блискост православном погледу на свет, али се суштински ипак разликују. Често их прихватају људи склонији истраживању, размишљању, они истински боготражитељи који (још) нису стигли до Православља и сагледали Истину у свом пуном светлу. Једно од таквих философских гледишта је пантеизам.

Пантеизам је философски правац, својеврсни поглед на свет и Бога, и иако је близак већини религија, никад није у потпуности прихваћен ни од једне организоване религије. Пантеизам је вера у то да су Бог и Природа - Једно. Природа је Божије отелотворење. Бога можемо видети у свему, он није само дух, већ и материја. Сви односи и кретања у природи и универзуму, само су кретања унутар Бога, која на њега као Јединство свега тога не утичу.

Гледано из хришћанске перспективе, пантеизам је један заиста леп поглед на свет. Ипак, постоје неколико кључних разлика између пантеизма и Православља. Пре свега, у пантеизму не постоји разлика између Створитеља и Створеног. Овај свет јесте Божија творевина, али он није Бог. Универзум није део Божије суштине. Он је Створитељ, и овај створени материјални свет само је одраз Његове Љубави. Узмимо за пример уметника и дело које је он створио. Слика коју је уметник насликао јесте одраз његовог бића, и кроз ту слику ми долазимо у додир са уметником и упознајемо га, али не упознајемо његову суштину већ начин на који се он испољава. Бог, врховни уметник, створио је материјални свет и уредио односе у њему, и заиста ми кроз устројство материјалног света можемо да сагледамо Божије савршенство. Ипак, то и даље није Он, већ његово дело, кроз које се ми упознајемо са Њим.

Иако представља одраз Божанског у материјалном свету, природа није врхунац Божије Творевине. То је човек. Тако је и најбољи пут до Бога управо кроз Љубав према човеку. Кроз њу ће човек увек бити ближи Богу него кроз дивљење природи или проучавање њених закона. Сама природа и читав материјални свет створени су да служе човеку. Иако је свима јасно да се човек није показао као добар господар, то не значи да је природа изнад човека. Пантеизам, из тих разлога, не може да призна личност Исуса Христа као богочовека. Сам Бог изабрао је људско тело да се насели у њега.

Oвде се ствара једна недоумица. Ако је све тако, зашто онда имамо осећај да смо много ближе Богу док шетамо шумом, одвојеном од града, буке, гужве, него док смо у градском превозу, у банци, на послу, окружени људима? Природа нема слободну вољу. Река не може да одлучи да ли жели да тече, нити ће дрвеће одлучити да не обавља фотосинтезу. Природа је увек у истом оном стању у коме је створена, подвргнута својим законима непрестано прославља свог Творца. Човек има могућност да бира. Свет око нас креирао је човек захваљујући својој слободној вољи. То је онај свет који нам уноси нервозу и стрес, од кога бежимо у природу да би се приближили Богу. Али та цивилизација, која нам изазива стрес и бригу, последица је човекове гордости. Она је настала као творевина палог човека, а не оног човека који је поштовао себе као врхунац Божије Творевине.

Истинска Љубав према другом човеку никада се не може ни поредити са љубављу према природи. Зато је управо оваква Љубав огледало оног Божанског у нама. И зато једино кроз Љубав према човеку исказујемо своју Љубав према Богу.

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.

Хришћанске панк химне за Сирију

НЕРАСКИДИВИ КРУГ Џастин Марлер (лево) у бенду Sleep Духовни пут Џастина Марлера креће 1991. када се удаљио од обећавајуће музичке каријере са дум метал бендом Sleep, и након неколико месеци боготрагања, ушао у православни манастир надомак родног Чика у Калифорнији. Док је Sleep започео своје музичко путовање са изненађујућим успехом - бенд је прошле године скоро распродао ACL Live - Марлер је провео седам година аскетског живота и тешког рада у служби Господа Христа. Сада, у 43. години, са благословом своје цркве Светог Илије у центру Остина, Марлер је снимио албум са панк рок обрадама госпел песама под називом "Химне за Апокалипсу" ( линк ка албуму ). Сав приход од самофинансирајућег ЦД-а доступног на iTunes, Waterloo Records и преко Марлеровог сајта , иде пројекту Hauran Connection , који помаже својој сестринској епархији Босра-Хауран у Јужној Сирији, коју је грађански рат разорио протекле четири године.