Пређи на главни садржај

Смрт једног боготражитеља

Већ неко време покушавам да себерем размишљања о нашој депресивној генерацији. Бригама, безнађу, духовној малаксалости који се неретко завршавају самоубиством. Сада сам, нажалост, добио и конкретан повод. Самоубиство Честера Бенингтона, вокала Линкин Парка, јесте упозорење пре свега младима да не поклекну и не изаберу шири пут.

Данашњи човек не размишља да узрок узнемирености често лежи у њему самом. Па ипак идентификација самог проблема га неће решити. Већ борба да се покренемо, урадимо оно што што је до нас, а да за оно што није положимо своје наде у Господа.

С друге стране, када се сусретнемо са проблемима који су далеко тежи од нашег (довољно је да погледамо неку од емисија Квадратуре круга), човек схвата да је излизана фраза „само да смо здрави“ коју је толико пута чуо вечна истина.

Постоје оправдане бриге, али не и оправданост да себи стварамо стрес до граница пуцања за све што нам се деси – нису изашли резултати испита, касни плата пар дана, нисмо постигли жељени циљ и сл. Човек сталним жаљењем на свој живот, прекомерном бригом или стресом не излази из зачараног круга – стално је мрзовољан, малодушан и стално му је лоше. Неке ствари стресом и нервозом не можемо променити, нити убрзати. Напротив.

Прави вјерник не смије пасти у очајање и малодушност.“ Меша Селимовић

Верујући човек заборавио је на поуздање у Бога, у његову Промисао која ће наћи решење. Да кажемо слава Богу за сопствена искушења. Знам, рећи ћете тешко је. Поготово ако вас свет толико притиска. Али где нас води константна брига и негативна енергија?

На сопствену бригу, постали смо пријемници и емитери црне хронике, хипнотисани вестима и бомбастичним насловима. Наравно, не говорим да треба да будемо апатични хедонисти  што је друга крајност модерног друштва  већ да водимо рачуна какве вести и у којој мери уносимо у себе, и како оне утичу на нас. Уместо што се свакодневно напајамо са емитера смрти, свађајући“ се са екраном, напајајмо се са Источника живота, почевши дан молитвом. Молитва није само веза са Творцем, већ и средство којим чистимо своју душу, водећи рачуна о свом духовном здрављу као што водимо рачуна и о телесном.

Честер је био кум Корнеловог сина,
крштеног у Православној цркви.
О несрећно преминулом брату Честеру треба рећи да иако не декларативно, био је дубоко религиозан, тражећи Истину, што сведоче његови текстови. На том путу, најпре услед губитка свога пријатеља и кума Криса Корнела (који се убио 17. маја) и траума злостављања које је носио из детињства, није успео да се одупре. Толико тешко је поднео смрт свог најбољег пријатеља да се обесио на његов рођендан!

Као још једно сведочанство његовог боготражитељства, јесте албум Метеора, по многим критичарима један од највећих алтернативних албума у историји, који је добио име након турнеје Линкин Парка по Грчкој под називом Meteora rock formation. Након што су видели манастире, бенд је био инспирисан начином како су изграђени, скоро пркосећи гравитацији. Честер је говорио о Метеорима: Имају вибрацију не од овога света, заиста сјајну енергију, и желео сам да имам албум који се води том енергијом.

Из речи епископа Јована (Ћулибрка) који за певача групе Joy Division (такође извршио самоубиство) каже: узевши судбину таквог (западног) свијета на себе, не вјерујем да је Иан Кртис имао другог излаза осим онога што је тамо тај свијет уствари сам себи чинио. Уништава сам себе. Тако је и он сам себе уништио“, видимо да је тежак терет свих оних који у таквом свету лишени праве духовности трагају за Истином. Зато се надамо и молимо да ће Бог имати милости.
Честер је био пророк наше генерације, крик деце апокалипсе која траже своје место у ери бесмисла и свељудске патње.
Смрт оваквих боготражитеља за које се ретко и знало да су закорачили у православље, јесте опомена да будемо истрајни, и да се чувамо, јер нечастиви никада не спава и вреба свој плен. Пут до спасења је мукотрпан и дуг и само га подвижници задобијају.

Терапија, како отац Арсеније (Јовановић) каже, да православље треба да буде врхунска психотерапија, јесте да смирујемо (волимо) сами себе и једни друге, да када препознамо у некоме да је на ивици, или како Честер каже: 
”I need a little room to breathe, 
Cause I'm one step closer to the edge,“
будемо та (о)соба за предах. Да у миру прихватамо недаће овога света и да не посежемо за лажним утешитељима (алкохолизму, наркотицима и сл.), који нас широким путем воде у смрт.

Широк је и простран пут који води у уништење и много је оних који њиме иду. 
А уска су врата и тесан је пут који води у живот и мало је оних који га налазе. 
(Матеј 7, 13-14)

+ Вјечнаја памјат +

Коментари

  1. Взиши Господи погибшују душу Честера, аше взможно ест, помилуј ју. Неиследими судби Твоја,не постави мне во грех сеј молитви мојеј. Но да будет свјатаја воља Твоја. Амин.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.