Православна прича Макса Кавалере

Само име Макса Кавалере, свим алтернативцима биће довољно. Ипак, за браћу и сестре који нису упућени, Макс је од оснивања 1984. до 1996. био певач и гитариста бразилског метал бенда Сепултура. Управо за време његовог вођства, Сепултура је стекла планетарну популарност са више од 15 милиона продатих албума широм света. Данас је фронтмен Соулфлаја и бенда Cavalera Conspiracy који носи заједно са братом Игором.

За време првих турнеја са Сепултуром, почиње Максово познаство са Глоријом Бијновском, будућим менаџером. Убрзо, Глорија постаје незаменљиви део бенда, а потом и Максова супруга.

Максимилијан (рођ. Massimiliano) Кавалера,
 на свом православном венчању 2004. (Извор)

Американка руског порекла, потомак беле емиграције, са како каже „јаким осећајем за породицу, религију, гостопримство и напоран рад“, била је Максова веза ка Православљу. То се најбоље одразило у раду са Соулфлајем, у којем се Макс далеко више посветио духовним темама, него са пређашњом Сепултуром. Актуелни албум Соулфлаја који носи назив Архангел (2015), прожет је хришћанском тематиком, на којем се појављују песме Архангел, Содомити, Витлејемска крв...

Детаљ са снимања 4. студијског албума Соулфлаја под називом Prophecy. Кавалера је за потребе снимања неко време провео у Србији. На албуму се налази и композиција Марш на Дрину!

Иако није православан (упркос томе што га често убрајају), често говори о својим симпатијама према Православљу. Део интервјуа из 2009. приликом турнеје у Румунији:

RiCo: Волим ваше албуме. Посвећени су Богу. Да ли сте крштени римокатолик?

Макс: Јесам, и заправо, то је веома чудно. Мој отац ме је крстио у Ватикану. Имао сам девет година. Не знам зашто је то урадио. Сви смо били у Италији тако да се не сећам много италијанског. У Ватикану је било, као underground. Из Ватикана сам отишао у хеви метал... То је прилично драстична промена али верујем у Бога. За рећи је да нисам религиозан католик, али верујем.

RiCo: Имате свој сопствени начин веровања у Бога.

Макс: Тачно.

RiCo: Које је ваше мишљење о Ватикану и чињеници да Папа представља Бога на Земљи?

Макс Кавалера (десно)

Макс: Па, то је иронично, јер сам тамо крштен и вратили смо се кроз неколико година а нисам могао да уђем јер сам носио бермуде. Нисам имао панталоне док је моја жена носила мајицу без рукава. Рекао сам да је ово чудно јер сам овде крштен а нисам смео да се вратим... Не знам. Осетио сам да је то било мало превише, као Дизниленд. Веома је комерцијално... сви људи фотографишу. Није баш као Црква. Мислим да је Православна Црква много реалнија. Држим се српских, руских и грчких православних цркава. Био сам по манастирима у Србији где верујем да су монаси и људи више у контакту са ПРАВИМ смислом религије. Некомерцијализовано уопште. Они су горе у планинама сами, у потпуној супротности са Ватиканом.

(крај интервјуа)

Свих петоро деце Сион, Игор, Џејсон, Ричи и Роксана крштени су у Српској и Руској Цркви, од којих је чак троје усвојено. По сведочењу Кавалере, често се могу видети православни свештеници на наступима Соулфлаја по Америци и Русији. Већина њих су пријатељи породице и „племена“ (како Макс зове своју публику).

Максова прича још једном показује да тврђи гитарски звук не мора бити резервисан само за окултисте или неверујуће људе. Шаблони, и оно што је „подразумевано“ или „иде уз религију“, јесте противно слободи коју нам је Господ дао.

Бразил, новембар 1995. Чланови Сепултуре у
посети амазонском Xavante племену.

Ове године Макс се отиснуо на турнеју, поново ујединивши Сепултуру, поводом прославе 20 година легендарног Roots албума. То је био последњи студијски албум снимљен са вокалистом Максом, који је отворио врата савременом, ну метал звуку и био инспирација настанку многих бендова.

Настанак самог албума обавијен је помало велом мистерије, јер заиста почива на сну који је Макс имао о снимању плоче у амазонској џунгли. Сам одлазак и снимање у унутрашњости земље, били су права авантура. Он и други чланови групе увек су тврдили да су се осећали одбаченим од друштва једнако као и чланови племена Xavante, код којих су одсели за време снимања.

А Хришћанство јесте последње истинско уточиште прогнаних и одбачених.

Зато, нека би Господ дао да се и брат Макс приброји Царству, упркос многима који су га у овом свету отписали и предали на „вечне муке“ због његове дуге косе или музике.