Из угла нехришћана,
хришћанска благодарност и смирење пред искушењем, прижељкивање подвига, и
религија која проповеда страдање, изгледа као чист мазохизам. Ко уопште воли да
страда? Зашто је за хришћане страдање важно?
Бити хришћанин својим животом, а не само именом, значи
непрестано побуђивати себе на остварење јеванђелских заповести. Испунити не оно
што жели моја грешна мисао и похота, него делати оно што Господ очекује од
мене. Идући путем страдања - уским, трновитим, тешким, путем самога Христа, идемо
путем благодатним и спасоносним који води у живот вечни. Идући таквим путем
човек чврсто и неполебљиво ојачава своју веру, која га обавезује и упућује на
правилни хришћански живот.
Неће сваки који ми
говори говори Господе, Господе ући у Царство Небеско, него онај који твори вољу
Оца мојега који је на небесима (Мт. 7,21). Ове речи Спаситељеве сведоче да
никакве духовне користи човеку неће донети само читање о спасењу, него тек онда
када почне да се труди, духовно подвизава и бори против свега што му по природи
није својствено.
Хришћански подвиг је благодатна хармонија душе и тела,
која целокупну човекову личност и разум и осећања усмерава на угађање
Богу. Бити духовно трезвен, будан,
спреман на добро и увек спреман супротставити се злу. И хришћанин у жељи да
сачува своју душу у чистоти и праведности дужан је да радосно устаје на подвиг
поста, молитве, смирења, покајања, праштања и сваке друге жртве.
Сам Господ сведочи да је тајна подвига заиста спасоносна
и делотворна за свакога који му приступа с надом и вером на живот вечни. И сваки, који је оставио кућу, или браћу,
или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мога ради,
примиће сто пута онолико, и наследиће живот вечни. (Мт. 19,29) Из
Спаситељевих речи постаје нам потпуно јасно да сваки напор учињен у славу
Божију бива стоструко награђен. Али оно што доноси највише радости и утехе
јесте његово обећање о наслеђивању вечнога живота. Ту се открива неизрецива
љубав и милосрђе Божије, даје нам се залог и обећање о награди, која нас охрабрује
и чини смелијим на још усрднији подвижнички живот. Овде свака тешкоћа и
сложност подвига губи на својој снази, јер нема ничега већег и узвишенијег од
угађања самоме Богу, принети на његов жртвеник барем једну лепоту која отвара
огромну ризницу Божијега милосрђа.
Свети оци су у својим делима до детаља објаснили сву
мудрост и благост духовнога живљења. Они нас несебично саветују да непрестани
рад над собом, ради духовнога свршенства доноси радост небеску. Ако будеш радио
над самим собом и чистио своје срце од страсти, тада ће све у твоме животу
постати јасније и разумљивије, поучавају нас они. Сваки духовни подвиг и свака
хришћанска врлина сведоче о нашој љубави према Богу и жељи да се достигне
спасење. Због свега тога хришћански подвиг јесте догађај радости кроз који човек
сведочи о величини своје вере и спремности да се искрено служи Господу.
Свештеник Миладин Митровић
Извор:
pravoslavie.ru
Коментари
Постави коментар