Пређи на главни садржај

Гордост разума и моћ вере

Може ли се доказати постојање Бога? Овим питањем бавили су се многи учени људи, представници свих наука, разних философија и религија. Питање доказивања Божијег постојања вековима уназад један је од главних проблема којим се наука бави. Откривање ''божије честице'', теорија еволуције, историјско доказивање догађаја из Светог Писма, , археолошка истраживања... Људи који на овакав начин траже Бога потпуно су промашили путању којом се крећу ка њему, завршивши тако у лавиринту из кога је излаз јако тежак.

Чак и да се разумом може доказати Божије постојање, на тај начин човек никада неће заиста спознати Бога. Њега не треба објашњавати или доказивати, већ доживети. Само тада можемо заиста осетити божије присуство, а то се не може постићи разумом, већ - срцем.

Бог се рационално не може схватити, јер Бог је Љубав, а Љубав сама по себи не може бити рационална. Бог се не може схватити ни логиком, јер је он изнад сваке људске логике. Тамо где престају разум и логика, почиње Љубав, а он се не објашњава и дефинише, већ проживљава. Тако и Божију Љубав неће пронаћи онај ко је тражи разумом, јер се она доживљава у срцу. Нема тог човека, ма колико да је био даровит, да је могао речима да опише и пренесе стање срца у тренутку осећаја Божије милости и Љубави.

Разум свакако није сам по себи лош. Дат нам је од Бога како би боље разумели и уредили свој живот. Ипак, људи га злоупотребљавају онда када га поставе изнад осећаја. Тада разум постаје препрека да се срцем стигне до Бога. Само уз живи однос са Богом разум добија своју функцију. Тада није преоптерећен питањима које није у стању да реши, јер она свој одговор добијају на другом месту. Само тако постиже се хармонија разума и срца.

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.