Може ли се доказати постојање Бога? Овим питањем бавили су се многи учени људи, представници свих наука, разних философија и религија. Питање доказивања Божијег постојања вековима уназад један је од главних проблема којим се наука бави. Откривање ''божије честице'', теорија еволуције, историјско доказивање догађаја из Светог Писма, , археолошка истраживања... Људи који на овакав начин траже Бога потпуно су промашили путању којом се крећу ка њему, завршивши тако у лавиринту из кога је излаз јако тежак.
Чак и да се разумом може доказати Божије постојање, на тај начин човек никада неће заиста спознати Бога. Њега не треба објашњавати или доказивати, већ доживети. Само тада можемо заиста осетити божије присуство, а то се не може постићи разумом, већ - срцем.
Бог се рационално не може схватити, јер Бог је Љубав, а Љубав сама по себи не може бити рационална. Бог се не може схватити ни логиком, јер је он изнад сваке људске логике. Тамо где престају разум и логика, почиње Љубав, а он се не објашњава и дефинише, већ проживљава. Тако и Божију Љубав неће пронаћи онај ко је тражи разумом, јер се она доживљава у срцу. Нема тог човека, ма колико да је био даровит, да је могао речима да опише и пренесе стање срца у тренутку осећаја Божије милости и Љубави.
Разум свакако није сам по себи лош. Дат нам је од Бога како би боље разумели и уредили свој живот. Ипак, људи га злоупотребљавају онда када га поставе изнад осећаја. Тада разум постаје препрека да се срцем стигне до Бога. Само уз живи однос са Богом разум добија своју функцију. Тада није преоптерећен питањима које није у стању да реши, јер она свој одговор добијају на другом месту. Само тако постиже се хармонија разума и срца.
Бог се рационално не може схватити, јер Бог је Љубав, а Љубав сама по себи не може бити рационална. Бог се не може схватити ни логиком, јер је он изнад сваке људске логике. Тамо где престају разум и логика, почиње Љубав, а он се не објашњава и дефинише, већ проживљава. Тако и Божију Љубав неће пронаћи онај ко је тражи разумом, јер се она доживљава у срцу. Нема тог човека, ма колико да је био даровит, да је могао речима да опише и пренесе стање срца у тренутку осећаја Божије милости и Љубави.
Разум свакако није сам по себи лош. Дат нам је од Бога како би боље разумели и уредили свој живот. Ипак, људи га злоупотребљавају онда када га поставе изнад осећаја. Тада разум постаје препрека да се срцем стигне до Бога. Само уз живи однос са Богом разум добија своју функцију. Тада није преоптерећен питањима које није у стању да реши, јер она свој одговор добијају на другом месту. Само тако постиже се хармонија разума и срца.
Коментари
Постави коментар