Етика - философска дисциплина која се бави питањем морала. Још од доба античких философа, када се философија са питања природе преоријентисала на човека, у ваздуху виси питање морала. Како оправдати морал, законе, зашто се придржавати неких норми ако нам штете? Шта је добро а шта зло?
Хиљаде теорија, дилема, расправа, књига настало је на ту тему. Многи су своје ставове платили животима, многи су их наплатили новцем, неки су одредили ток историје, поставши плодно тле за настанак идеологија које су човечанство одвеле у крвопролића и несрећу. И после Сократових дијалога, Аристотелових доказа, Кантових књига и теорија, Хегелове дијалектике, модерни човек се пита зашто треба поштовати било шта? Шта значи бити добар? И најважније - зашто уопште бити добар, када те искуство а и људи око тебе уче да је корисније оно супротно. То је питање на које ни једна етичка теорија још није дала одговор.
Модерно време је време кризе, дијаметралне супротности, изобиља са једне и сиромаштва са друге стране. Објаснити некоме ко живи у граду пуном убистава, наркоманије, насиља да је потребно бити добар према другима више је него тешко. То нису успеле све теорије, мисли, идеје ни философски правци. Сви су они одвели у нове суноврате и несреће. Још од ренесансе и ''ослобађања'' од окова религије, преко Француске револуције, Хегелове дијалектике и подређености појединца држави, материјализма и индивидуализма, апусрда, па све до отвореног рата против Бога, милосрђа и Љубави, ни једна теорија није успела да учини човечанство срећнијим и бољим. Много је страница Кант исписао, али његове сувопарне дефиниције и морал заснован на дужности нису могли да задовоље духовно посрнулог европског човека. Ту утеху човечанство није пронашло ни у Хегеловом ''непогрешивом'' учењу. Његова дијалектика за коју је тврдио да је објаснила све, ипак није променила човечанство. Као одговор на њу, настале су две мрачне идеологије комунизам и нацизам, које су иза себе уместо блаженства оставиле милионе мртвих, беду и несрећу. И тако све до данас, када се етика човечанства свела на финансијску конструкцију. Идеје и теорије одавно су застареле, па је једина идеологија и религија човечанства данас - новац. Тако ни данас, када свакога дана слушамо лицемерне говоре о миру, људским правима и толеранцији, човечанство није дошло до одговора. Због тога, милиони људи пате у кругу бесмисла које им је модерни свет наметнуо, не видећи излаз.
Излаз постоји. То није излаз који је донело рационалистичко промишљање из задимљених канцеларија западних професора, то је излаз који је на овај свет донела не теорија већ - Личност. Тај излаз је Христос. Он је етика. Без Њега, свака етичка теорија пада у воду, без Њега је свако промишљање празно, води у безнађе и бесмисао, а свака идеологија у насиље. Али Христова наука се не учи. До ње се не долази логички, већ срцем. Христа нису осетили сви умови запада, па су зато и поред свега њихове теорије остале празне. Христа су видели они који су Га тражили срцем. Он је Љубав и једино у Њему свака етика добија свој истински Смисао.
Хиљаде теорија, дилема, расправа, књига настало је на ту тему. Многи су своје ставове платили животима, многи су их наплатили новцем, неки су одредили ток историје, поставши плодно тле за настанак идеологија које су човечанство одвеле у крвопролића и несрећу. И после Сократових дијалога, Аристотелових доказа, Кантових књига и теорија, Хегелове дијалектике, модерни човек се пита зашто треба поштовати било шта? Шта значи бити добар? И најважније - зашто уопште бити добар, када те искуство а и људи око тебе уче да је корисније оно супротно. То је питање на које ни једна етичка теорија још није дала одговор.
Модерно време је време кризе, дијаметралне супротности, изобиља са једне и сиромаштва са друге стране. Објаснити некоме ко живи у граду пуном убистава, наркоманије, насиља да је потребно бити добар према другима више је него тешко. То нису успеле све теорије, мисли, идеје ни философски правци. Сви су они одвели у нове суноврате и несреће. Још од ренесансе и ''ослобађања'' од окова религије, преко Француске револуције, Хегелове дијалектике и подређености појединца држави, материјализма и индивидуализма, апусрда, па све до отвореног рата против Бога, милосрђа и Љубави, ни једна теорија није успела да учини човечанство срећнијим и бољим. Много је страница Кант исписао, али његове сувопарне дефиниције и морал заснован на дужности нису могли да задовоље духовно посрнулог европског човека. Ту утеху човечанство није пронашло ни у Хегеловом ''непогрешивом'' учењу. Његова дијалектика за коју је тврдио да је објаснила све, ипак није променила човечанство. Као одговор на њу, настале су две мрачне идеологије комунизам и нацизам, које су иза себе уместо блаженства оставиле милионе мртвих, беду и несрећу. И тако све до данас, када се етика човечанства свела на финансијску конструкцију. Идеје и теорије одавно су застареле, па је једина идеологија и религија човечанства данас - новац. Тако ни данас, када свакога дана слушамо лицемерне говоре о миру, људским правима и толеранцији, човечанство није дошло до одговора. Због тога, милиони људи пате у кругу бесмисла које им је модерни свет наметнуо, не видећи излаз.
Излаз постоји. То није излаз који је донело рационалистичко промишљање из задимљених канцеларија западних професора, то је излаз који је на овај свет донела не теорија већ - Личност. Тај излаз је Христос. Он је етика. Без Њега, свака етичка теорија пада у воду, без Њега је свако промишљање празно, води у безнађе и бесмисао, а свака идеологија у насиље. Али Христова наука се не учи. До ње се не долази логички, већ срцем. Христа нису осетили сви умови запада, па су зато и поред свега њихове теорије остале празне. Христа су видели они који су Га тражили срцем. Он је Љубав и једино у Њему свака етика добија свој истински Смисао.
Коментари
Постави коментар