Пређи на главни садржај

Први мај

Три године од демонстрација чикашких пролетера 1886, на конгресу II Интернационале одлучено је: Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност. Недуго затим, "борба за права радника" претворила се у крваве револуције, преузимање власти и уздизање богоотпадништва. Где год да је Интернационала организовала протесте, крајњи резултат били су грађански ратови са десетинама порушених манастира, цркава и хиљаде протераних верника. Без изузетка.
лево: шпански комунисти пуцају на споменик Господњи; центар: фреска Христа Пантократора
у Дворској цркви у Београду оштећена од метка; десно: Совјети износе реликвије из цркве
Управо празници попут Првог маја, требали су да у послератним режимима истисну и замене хришћанске празнике. 

Случајно или не, дан почетка чикашких демонстрација био је 110. годишњица од оснивања Реда "просвећених" - Илумината.  Да ту не буде крај контраверзама, начин прослављања првог маја има своје корене и у паганским празницима природе. У Европи се од давнина на тај дан слави Валпургијска ноћ. Према предању (описао Гете у првом делу Фауста), у ноћи 30. априла на 1. мај, сва нечиста сила скупља се у Немачкој, на гори Брокен. Демони стижу на својеврсну смотру, како би се поклонили Сатани. Сем тога, првог маја прослављао се и пагански празник Белтане у част природе и плодности. Том приликом палиле су се ватре, играле игре (често праћене оргијом) око стуба који је представљао фалус. У ритуалним играма помињали су се древни демони Ваал, Зелени човек, Пан, Јурај...

Било да су сличности између окултних и данашњих начина прослављања истините или не, комунистичко (богоборно) порекло празника рада је довољан разлог да као народ, који је пропатио од тоталитарне власти, не узимамо учешћа у празновању. Или ћемо бити синови Оца својега, или ћемо учествовати у празницима које нам свет намеће и "омогућава", јер нико не може два господара служити. (Мт 6, 24)

Свако учешће, било активно или пасивно, са или без намере, доприноси да богоборни "празници" наставе да живе у нашем народу. 

Коментари

Постави коментар

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.
5 коментара
Прикажи све

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.
Постави коментар
Прикажи све

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.
Постави коментар
Прикажи све

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.
1 коментар
Прикажи све

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.
1 коментар
Прикажи све