Пређи на главни садржај

Не размишљај о сутрашњем дану док не сване

Стрес, несаница, бриге, проблеми... Све ово су ствари које уништавају модерног човека, нарушавају колико његово физичко, толико и душевно здравље. Колико пута сте лежали у кревету у касне вечерње сате, бринувши о томе шта носи нови дан? Шта ће се десити на послу, хоћете ли платити рачуне, да ли ћете положити испит, зашто вам се девојка није јавила... Бриге ноћу навиру на човекову душу у тренуцима када остане сам и обузима га неспокој и немир.


Целог дана били смо заузети, растрзани између толико обавеза, телефонских позива и порука... Зашто је тако? Шта је то што нама доноси сталне бриге? Истина је да се данас живи брзо, да је већина људи окружена проблемима, да влада новчана криза... Ипак, да ли спољашње ствари морају да стварају унутрашњи немир? Потребно је само једно – поверење у Бога и Његов Промисао. Све што се дешава у нашем животу има свој смисао. Без поверења у Бога, проблеми ће нам стварати нервозу и стрес, болести и телесне немоћи прелазити у очајање и депресију. Само је потребно да исправно поступамо, и да се искрено молимо, и тада неће бити ничега што може да потресе нашу душу, колика год искушења и проблеми били око нас. Уколико заборавимо на Бога и молитву, и најмањи проблеми код нас ће створити највећи стрес и немир.

Запамтимо речи светог владике Николаја Велимировића 
и њима унесимо мир у своје срце: 
О три ствари не жури да говориш: 
о Богу  док не утврдиш веру у Њега, 
о туђем греху  док се не сетиш свог 
и о сутрашњем дану – док не сване.

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.