Када схватимо да свакодневне патње, бол, недостатак
новца, непријатности које смо доживели у школи, на улици, послу, свађе са
својим ближњима и све лоше што нам се дешавало јесу искушења и продукти овога
света кроз које пролазимо и својим поступцима купујемо Живот у непролазном
свету, са радошћу ћемо дочекивати свако ново искушење. Јер нема лепшег осећаја
него осврнути се на све овоземљаске недаће које су нам се дешавале схватајући
да су све оне имале смисла и да је наш брод преживео још једну олују. А колико их је
само било, а ми и даље пловимо. Осећај, попут сунчања на благом јутарњем сунцу
и сагледавање живота, сагледавање оних ситних и лепих ствари које пролазе крај
нас, које нам модеран и брз начин живота онемогућава да сагледамо. Управо човек
заробљен у таквом поимању живота, на
сваку недаћу гледа кроз тугу, патњу, казну, уместо са радошћу. Вајстину,
"тешка је бура на мору, тежа у души. Али ни море ни душа не чисте се без
буре" како нам говори свети владика Николај. Зато другима треба помоћи у невољи, и показати им кроз
примере хришћанских светитеља да жртва
није узалудна , а да искушења и недаће нису за тугу и предају него за борбу и радост. Говорио је Старац Никон Оптински "Хришћанин увек треба да се радује. Радост је сведочанство његове вере. Радујте се, чеда моја, радујте се и онда кад паднете у велика и тешка искушења". Зато радујте се! А бродоломе побеђујте- љубављу, смирењем и молитвом. Нека нам сваки дан буде испуњен тим трима стварима. И на крају целог путашествуја чека нас сигурна Небеска лука.
И ето, већ мање боли, када се бол схвати и воли...
Коментари
Постави коментар