СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

Последњег дана октобра обележава се још један од ''празника'' које су на мала врата, преко медија, реклама или других производа модерне културе, увезени у наш народ.  О чему се овде заправо ради?

Народ данас мало зна о својој династији колико би требао. На династију која је родила толико светитеља, који су својим потомцима завештали на десетине светиња, и уопште духовни и национални пут којим треба да се крећемо, многи гледају као на апстрактне и давно историјске појмове.

Интервју са уредницима америчког православног часописа

 Где год живиш, изађи предвече, у време када сунце почиње да залази, пре него падне ноћ. Погледај у залазеће Сунце и месец који се уздиже. Гледај лепоту њихових боја. Сачекај звезде да изађу. Знај да је цела Творевина знак присуства Божијег међу нама. Сунце које даје наду у светлост дана је Христос. Месец који даје наду у тами ноћи јесте Мајка Божија. И све звезде су само путеви Ангела и Светих, моћне и бројне војске која се моли за тебе.

Да прогони, мучеништво и заточеништво нису ствар прошлости или заоставштина првих векова Хришћанства, показује нам и пример из наше Цркве. Пример страдања због жеље за одржавањем јединства Цркве, противљења расколницима и одметницима од Православља, пример човека прогоњеног од стране једне државе, заборављеног од стране своје државе. У времену у коме све врви од приче о људским правима и слободама њему се та права непрекидно крше, а они који лицемерно потенцирају свако кршење истих када им то одговара сада ћуте и прекривају очи пред терором државе која тежи ''европским вредностима''. Ово је прича о савременом мученику за Христа - Архиепископу охридском Јовану.

Разговор са Зораном Костићем-Цанетом, фронтменом групе „Партибрејкерс“ Три деценије трајања једне од најзначајнијих српских рок група, најава осмог албума и излазак монографије су довољан разлог да разговарамо са фронтменом групе „Партибрејкерс“, харизматичним Зораном Костићем-Цанетом. Генерације су одрастале на њиховој правој, искреној рокенрол енергији која је неуморно критиковала друштво, свакодневицу лишену искрених емоција и слободе. Њихов мото „Бити исти, бити посебан, бити слободан, бити само свој“ је својеврсна химна генерација које су презирале јавно мњење и волеле бритак језик на граници провокације и замерања лидера групе који је урбана легенда екс Југославије. Концерти у Сплиту, Дубровнику, Загребу, Косовској Митровици или у корист изградње Ђурђевих Ступова су увек распродати.

Када схватимо да свакодневне патње, бол, недостатак новца, непријатности које смо доживели у школи, на улици, послу, свађе са својим ближњима и све лоше што нам се дешавало јесу искушења и продукти овога света кроз које пролазимо и својим поступцима купујемо Живот у непролазном свету, са радошћу ћемо дочекивати свако ново искушење. Јер нема лепшег осећаја него осврнути се на све овоземљаске недаће које су нам се дешавале схватајући да су све оне имале смисла и да је наш брод преживео још јед ну олују . А колико их је само било, а ми и даље пловимо. Осећај, попут сунчања на благом јутарњем сунцу и сагледавање живота, сагледавање оних ситних и лепих ствари које пролазе крај нас, које нам модеран и брз начин живота онемогућава да сагледамо. Управо човек заробљен у таквом поимању живота,  на сваку недаћу гледа кроз тугу, патњу, казну, уместо са радошћу. Ваистину, "тешка је бура на мору, тежа у души. Али ни море ни душа не чисте се без буре" како нам говори свети владика Нико...