Недавно је кружио снимак обреновачких сатаниста који су изговарајући мантре жртвовали пса. Да ствар буде бизарнија, свој злодело преносили су уживо са свог фејсбук профила. Сећам се речи свог друга од пре пар година који је рекао да верује у Бога, али да ђаволи и слично не постоје. Морамо бити свесни да је Нечастиви данас веома запослен и присутан у разним формама ‒ нити оре нити копа, већ вреба своју прилику. Своје слуге најпре тражи међу лабилним и различито исфрустрираним особама. Као истинска антитеза томе, јесте отац Исаија из манастира Илиње, који брине о напуштеним животињама.
Манастир Илиње је један од најмлађих православних манастира у Србији. Игуман манастира, отац Исаија познат је како кажу за њега „по ванвременској, вансеријској хуманости и племенитости.“ Манастир се налази 30 километара од Шапца, у селу Очаге. Број животиња које су до сада спасили и удомили се не зна!
Поред тога што збрињавају и лече повређене псе, запослени у овом манастиру, на сваких неколико дана спашавају нове. У последњих месец дана, на депонијама су пронашли два легла од укупно 8 штенаца.
Све су узели код себе и очистили од паразита. Свако удомљено штене, значи да се отвара место некој следећој незаштићеној души којој треба помоћ.
Као и сви ми, суочавају се са истим проблемима од стране људи који долазе у манастир: шта ће вам те животиње, боље да помажете гладној деци, болесним људима итд. Што ти дивни људи свакако и раде поред љубави према животињама. Животиње су део природе коју је Бог створио. Сви они заслужују да живе, једу и буду вољени ‒ каже Јелена Милошев која је желела да подели ову причу.
У недостатку емпатије, погрешног васпитања, и брзог живота које човеку не оставља простора за друге, данас се чак и међу хришћанима јавља небрига за оне којима је потребна наша помоћ, љубав и заштита. Као што често заборављамо на новозаветну заповест да „љубимо ближњега свога“, тако се заборавља и старозаветна заповест, дата човеку од Гопода приликом стварања света: „Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.“ (Пост. 1, 26)
А шта значи бити господар у природи? Да ли то једноставно значи бити први, попут фараона, коме ће остала жива бића служити, и тиме испуњавати своју једину сврху?
Бити господар, значи бити попут Оца нашег Небеског. То значи бринути, чувати и волети оне којима смо надређени. Речено Христовим речима: „Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.“ (Мк 9,35)
Јер ко пре свега не воли животиње, како може имати љубави за ближњег свога?
И обратно, ако не волимо ближњег свога, како да очујемо да ћемо волети животиње?
Уколико пожелите љубимца, оданог пријатеља, члана породице ‒ правац манастиру Илиње!
Манастир Илиње је један од најмлађих православних манастира у Србији. Игуман манастира, отац Исаија познат је како кажу за њега „по ванвременској, вансеријској хуманости и племенитости.“ Манастир се налази 30 километара од Шапца, у селу Очаге. Број животиња које су до сада спасили и удомили се не зна!
Поред тога што збрињавају и лече повређене псе, запослени у овом манастиру, на сваких неколико дана спашавају нове. У последњих месец дана, на депонијама су пронашли два легла од укупно 8 штенаца.
Све су узели код себе и очистили од паразита. Свако удомљено штене, значи да се отвара место некој следећој незаштићеној души којој треба помоћ.
У недостатку емпатије, погрешног васпитања, и брзог живота које човеку не оставља простора за друге, данас се чак и међу хришћанима јавља небрига за оне којима је потребна наша помоћ, љубав и заштита. Као што често заборављамо на новозаветну заповест да „љубимо ближњега свога“, тако се заборавља и старозаветна заповест, дата човеку од Гопода приликом стварања света: „Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.“ (Пост. 1, 26)
А шта значи бити господар у природи? Да ли то једноставно значи бити први, попут фараона, коме ће остала жива бића служити, и тиме испуњавати своју једину сврху?
Бити господар, значи бити попут Оца нашег Небеског. То значи бринути, чувати и волети оне којима смо надређени. Речено Христовим речима: „Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.“ (Мк 9,35)
Јер ко пре свега не воли животиње, како може имати љубави за ближњег свога?
И обратно, ако не волимо ближњег свога, како да очујемо да ћемо волети животиње?
Уколико пожелите љубимца, оданог пријатеља, члана породице ‒ правац манастиру Илиње!
Коментари
Постави коментар