Пређи на главни садржај

Моћ речи

Јутро. Вожња градским превозом. Седевши близу, пажњу ми окупира дечак који се током вожње играо са мајком. Добро знана дечија игра-песмица, коју од детињства нисам чуо. Слатки дечији глас разиграно и у ритму је изговарао: Куц куц. Ко је? Ђаво с неба. Шта вам треба? Једно јаје. Које боје? Мама је смишљала боју...

Да ли сте нешто приметили? Зашто сам овде стао? Дечак рецитује добру стару игру. Ништа спорно? У томе је моћ подвале. Нисте приметили. Као и путници тог јутра који су листали смартфоне, гледали кроз прозор или куцали поруку.

Ко је и када подвалио деци ђавола у игру? Подсетићу на почетак: Куц куц. Ко је? Ђаво с неба. Зар није могла да буде рода с неба, или ако баш треба да буде примамљивије змај, или било шта друго? Мој ужас се повећавао што је дечак дуже, својим невиним гласом, ритмично понављао изнова и изнова игру. У томе и јесте било зло – најневинији – који најчешће нису свесни значења многих речи које чују од одраслих, дозивају нечастивог.

Још је страшније ако дубље размотримо песмицу. Ђаво не долази са земље, или из ада/дубине, већ са неба. Куца на дечија врата, дете пита ко је, и иако добија одговор да је ђаво, оно га послушно и љубазно пита шта му треба. Ђаволу треба јаје (јаје како метафору, остављам вама на размишљање), и дете поново послушно и својевољно пита које боје. Можда се многи не би сложили са мојим запажањем, звучало би претерано, чак фанатично, али треба узети у обзир да је то најпопуларнија игра предшколских и млађих разреда. Сви смо је играли. Нисмо због тога постали лоши људи. Али је ужас јер је подваљена управо народу Светог Саве, деци чији је народ изнедрио толико светитеља...

Треба и споменути колико Срби често спомињу нечастивог. Од узречице „дођавола“, „хоће ђавола“ (којим се изражава скептицизам), клетве „ђаво га однео“, преко деминутива „ђаволак“ за несташно дете, до чувеног „који ти је враг/ђаво?“... Духовници кажу да се чак и нехајним изговарањем његовог имена дозива његово присуство.

Са друге стране, Божије име, написано или изговорено јесте сам Бог. И Христос се назива грчком речју Логос (λόγος) која значи реч. Јеванђеље по Јовану почиње речима: У почетку беше Логос... Зато не могу друкчије схватити ни речи подваљене нашој деци. Морамо пазити шта говоримо – да ли празнословимо, кудимо, псујемо; али и пазити шта говоре наша деца, чему их учимо, и шта су чули од других или нас. Тај чин можда неће променити ширу слику, али ћемо на локалу урадити оно што је до нас. А у томе је истинска побуна, последња истинска побуна. Променити себе. Зато,

„Бдите! Стојте непрестано на духовној стражи.“ Св. Јован Шангајски

Коментари

Постави коментар

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.
5 коментара
Прикажи све

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.
Постави коментар
Прикажи све

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.
1 коментар
Прикажи све

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.
Постави коментар
Прикажи све

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.
1 коментар
Прикажи све