У времену свеопштег етикетирања, у коме верници Ђавола
своје противнике означавају као Ђаволе, украдена је из наше свакодневнице,
наших снова и традиције и једна боја. Отмица, највећа после отмице Сабињанки, а
сигурно много значајнија од ње, јер кроз њу нам краду нови варвари Европе и наш
вид, наша чула, спремност на аскезу и жртву. Све нове и нове забране уједињеног
бесмисла "Европске заједнице" полако задиру све дубље у нашу интиму,
одређујући нам јеловник, музику,
лектиру, моду, жеље… једном речју, стварају од нас добро камуфлиране роботе без
своје личности и без своје заједнице. У овим инкубаторима нових подљуди једног
хипнотичког поретка нема места низашта заиста усправно и херојско, низакакво
самоодрицање, а нарочито не ако је реч о повратку Традицији. Украли су нам црну
боју, боју монашких униформи ратника Христове вере, боју соколових крила, боју
туге мајчине и суза младих удовица, боју победе над самим собом и самурајске
спремности косовских витезова на победу до смрти. То је боја наших застава и наше
црнине, оно тамно дрво наших војничких крстова, боја неба која нас опомиње,
боја добровољачких униформи младих српских хајдука и комита – царица свих боја,
она једина, која уз златну, казује нама смртницима тајне поруке Небеса. Црна је
боја одрицања слабости и васкрсења оног најбољег у нама у победи над нацереним
карневалима и шаренилом наше цивилизације. Она је боја песничке инспирације,
боја тамних вода и сумрака, боја баршуна и покрова, боја земље и угашеног
пламена. Јер, само у тамним сумрацима усамљености срце проговара језиком
молитве, под тамним корицама Светог писма крију се Христове речи, у утроби
тамних пећина и даљинама непознате ноћи крије се искушење које штитоношу
претвара у витеза, дете у мушкарца и роба у ратника. Црна једра античке драме
казују поруке живота и смрти, црно крило гавраново исповеда мајчиној тузи
судбину њених витешких синова, црна је утроба земље, а и сва мудрост Европе је
црне боје мастила, којом се пред непријатељском белином празног пергамента и
папира исписује смисао, логос, тајна, вечност… И зато, не допустите да нам отму
црну боју, јединствени симбол који нас упозорава на нашу смртност и тиме води
ка златној средини светлости васкрсења у Христу; одбраните је својим презривим
осмехом и надмоћним ћутањем над мртвачком буком клеветника. Не допустите да нам
је они узму, фарбајући њом своје Ђаволе, своје униформе и своју вечну ноћ без
усамљених звезда и без Бога. Не допустите модерној уметности, сатанистима и
даркерима, хеви-метал верницима, келнерима и чиновницима, обезбоженим војскама
и произвођачима холивудског страха да нам обесвете ову боју, која је од Бога,
као и ми, и која је лепа као Бог, као "очи чорније" и херојска смрт.
Угасите шаренило своје нискости отменом тамом врлине. Црном усамљеношћу витеза
традиције, с оне стране дуге, против лажне црнине, лажних суза, лажне несреће и
несреће лажи, против отмичара боја и осмеха, против Ђавола.
И зато – Живела
смрт, која је васкрсење
И доле са животом који је вечна смрт!
Коментари
Постави коментар