Рекла си, рекла си, да је за мене све сем Мир, и да сам најлепши кад самог себе повредим. Извини, али ја морам себе да победим, рекла си - сви које волиш су твоји порази... Освануло је још једно мамурно јутро... Заправо, дан је већ поодмакао, али то није имало никакав утицај на мене. Већ неко време ништа нема утицај на мене. На мамурлуке сам већ био навикао, скоро да их више нисам ни осећао. Оно што је болело била је бескрајна празнина која је ме је сваког новог јутра дочекивала. Још један бесмислен дан је свануо, а ја невољно улазим у њега. Бес, мржња, очај, празнина моји су једни саговорници док испијам прву јутарњу кафу. Договарам се са њима ко ће ми данас бити сапутник. Већ недељама мој живот је представништво пакла на земљи. Претходних месеци живот ми се у потпуности урушио. Разочарења која сам доживео имала су за последицу да је свет за мене постао неподношљив. Изједао ме је осећај немоћи да било шта променим или покренем свој живот ка било чему. Ослабљен алкохолом и сталним