Пређи на главни садржај

Благослов презрених

Ово је прича монаха Арсенија Јовановића, из његове нове књиге која чека објављивање, а коју је прочитао на предавању ''О Божијем Благослову'' у манастиру Острог.

Моје прве године од када сам дошао да живим у Њујорк, позвале су ме моје две познанице Американке да пођем са њима на снимање једног рекламног спота за један познати модни часопис. Био им је потребан плавокоси младић, вишега раста. На тај начин указала ми се могућност да за пар сати снимања у извесном ноћном клубу  зарадим 50 долара. За ту суму су у то време неки од емиграната сличних мени умели да се помуче и цео дан на неком од тешких послова. Свакако идеја ми се допала и одмах сам пристао, поготову што је све то била забава. Пошто сам се обријао, водећи рачуна да се не посечем, дотерао косу и лепо се обукао, пођох придвече ка западној страни, до 14-те улице Њујорка, која је била позната по неколико веома посећених ноћних клубова. Када сам стигао на заказано место испред самог улаза ограђеног масивним бордо гајтаном, заустави ме и ослови један старији, мршави човек, подбулог лица, необријан и у похабаном мантилу. Пошто погледах у његовом правцу он ми рече:
''Сине, извини, да ли би могао да ми учиниш једну услугу?''
Ја невољно застадох мало даље од њега, навикнут на многобројне просјаке и бескућнике по њујоршким улицама, већ унапред спреман да га избегнем, отворим врата и уђем у клуб. Међутим, нешто ме заустави па га ипак суво питах:
''А коју услугу?''
Он ми на то одговори:
''Ја сам алкохоличар, и данас ми је дан када морам да се напијем. Када то урадим, обично око поноћи паднем негде на улици, и ту преспавам до јутра. Тада ми улични мангупи обавезно испразне све џепове, и не знам колико пута сам до сада морао да вадим нова документа.''
Потом завуче руку испод мантила и, пружајући ми свој новчаник, рече:
''Видим да си добар момак. Хајде, молим те узми овај новчаник па га пошаљи на адресу коју ћеш наћи унутра. Много ћеш ми помоћи на тај начин. Хоћеш ли ми то учинити, сине?''
Пошто га саслушах прва мисао која ми је прошла кроз главу била је: ''Иди, човече, с милим Богом, где ћу још да се бакћем са твојим новчаником, да га пакујем, идем у пошту и шаљем га, поред свих мојих њујоршких проблема.''

Али друга мисао ме заустави и рече: ''Причекај, овај несре
ћник ти је ово тако искрено рекао и лепо те замолио, како можеш да га одбијеш?'' Затим, погледавши га мало боље и видевши да то и није обичан клошар и да је био сличних година као мој отац, а и услед сажаљења које ме одједном обузе, питах га:
''Па зар баш морате да урадите то вечерас, господине?''
''Морам синко,'' одговори он, ''такав је живот...''
Када то чух, осетих неку болну тугу у срцу после ових речи, узех новчаних и рекох му:
''Добро, господине, не брините, учинићу вам то.''
Овај се тада одмах орасположи и са осмехом ми узврати:
''Хвала ти сине, Бог те благословио!'', и оде својим путем...
И тако сам ја током година скупљао један по један благослов из уста оних најнижих, презрених и одбачених, све док ме ти, Господе, ниси благословио мојим личним покајањем, а касније још много више. Кроз њихове благослове заиста Ти благосиљаш, Боже мој, док су благослови оних других, моћних и силних, благослови бескорисни, земаљски, људски. Скупљам те благослове као банкноте којима искупљујем себе пред Тобом, Господе Боже мој, за сва она неблагословена и грешна дела која сам вољно и невољно чинио, која чиним и која ћу чинити.

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.