Сви смо лекари једни другима

У првом веку л. Г. живела су два брата. По професији су били лекари. За своје услуге нису узимали коверте са новцем, виски, чоколаде или кафу. Нису газили преко других да би изграђивали каријере, борили се за награде, већу плату. Све што су тражили од исцељеног, била је вера у Христа. Љубав која би на тај начин била узвраћена.

20 векова касније, живимо у времену у коме је много болесних људи, а никад мање правих лекара. Иако је цивилизација напредовала, а наука и медицина дошле до највиших достигнућа, човечанство је у 21. веку - болесно. Поред много новооткривених болести, насталих као последица развратног, порочног, брзог и неквалитетног живота, човечанство данас грца у болестима за које наука нема лека. Бесмисао, депресија, усамљеност, патња, нису болести које се лече хемијом, иако модерна медицина мисли да се лече преписивањем таблета. Милиграми, ипак, нису замена за Љубав. Управо од недостатка Љубави, болује данашњи човек.

Удаљивши се од Бога, изгубили смо оно најважније - смисао. Постали смо себични, слепи за патњу својих ближњих. Сви смо ми лекари једни другима. Да би и себе и друге могли да излечимо потребан је само исти, једноставан рецепт, који су нам пре много векова оставили Свети Козма и Дамјан - љубав према другима и вера у врховног лекара - Христа.