Пређи на главни садржај

Само ти дете ради свој посао

За православне хришћане никада нису постојала довољно страшна мучења која би сломила чисто срце, и јаку веру. То нам данас показују новомученици на Блиском истоку, то је доказао и наш старац Вукашин.

Доспевши у Јасеновац, са неким недокучивим миром посматрао је клање своје православне браће и сестара. То је посебно изазвало усташког кољача. Довевши га "преко реда", решен да му разбије тај мир и спокојство, Фригановић је захтевао од Вукашина да викне "живио Павелић", па како он ништа није одговарао, монструм му је ножем секао једно по једно уво и нос, сваки пут исто захтевајући. Када му је запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не да похвалу поглавнику, блажени Вукашин је, без мржње према свом мучитељу, без роптања и туге, полако и разговетно рекао: "Само ти, дијете, ради свој посао". Овај одговор разбеснео је кољача, те му је најпре ископао очи, потом преклао грло и онда га ногама сјурио у јаму. Вукашиново страдање убици није дало мира те је јануара 1943, начелник "радне службе" Ивица Матковић (како је стајало на табли при улазу у Јасеновац), наредио доктору Неду Зецу да прегледа Жила Фригановића. Управо из тог сведочења, које је касније записао доктор, сазнајемо о страдању мученика.

Према књизи "Нови свештеномученици и мучитељи Православне цркве просјевши у православном српском народу", сазнајемо да је свети старац био део бизарне опкладе у "србокољу" у којој је Фригановић изгубио:

Ти се сјећаш кад је у коловозу (августу) био велики наступ у логору и кад је Јере Маричић послао око 3000 у Градину на клање. Тада смо Перо Брица, Зринушић, Шипка и ја опкладили се ко ће те ноћи заклати највише логораша. Отпочело је клање, и ја сам већ послије једног сата по броју закланих далеко одмакао од осталих. Обузео ме те вечери неки необични занос, чинило ми се као да сам на деветом небу, никад у животу нисам осјетио такво блаженство, и већ послије неколико сати био сам заклао 1.100 људи, док су остали једва стигли да закољу 300 до 400.

И тада, док сам био у највећем заносу, случајно сам бацио поглед у страну, и ту сам угледао једног постаријег сељака, који са неким несхватљивим миром стоји и спокојно гледа како ја кољем жртве и како се оне у највећим мукама претурају. Тај ме његов поглед некако пресјекао, учинило ми се као да сам се из оног највишег заноса наједном скаменио и једно вријеме нисам могао да се макнем. (...) Те ноћи више нисам могао да кољем. Перо Брзица је побиједио јер је заклао 1350 логораша и ја сам му без ријечи платио опкладу.

Међутим, из истог извора, сазнајемо да је опклада била најмање што је могао да изгуби.
Вукашиново страдање и речи, довеле су га до лудила. Ни даља клања, ни опијање, ни жене, ни исповедање нису помогли...

Свети старац Вукашин Мандрапа, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве, наспрам Чапљине. Претпоставља се да је рођен негде крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сарајеву, па га се зато они Клепчани који су преживели усташки геноцид мало сећају, док га се поједини Срби у Сарајеву добро сећају. У Сарајеву је породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица, блиско повезана са Старом сарајевском црквом. У Сарајеву га је и затекао покољ његове породице и даља депортација у фабрике смрти. Свети Архијерејски Сабор СПЦ канонизовао је овог новомученика 1998. године и Црква га слави 16/29. маја.

Вукашине Херцеговче,
Нови српски Страстотерпче,
Христа ради Ти пострада
У логору Јасеновац.
Када Те мучитељ ножем клаше,
Ти му кротко говораше
"Само ти дијете ради свој пocao",
Јер нама је Христос живот вечни дао.
Њега моли, Мучениче, као Спаса свију,
Да спасе и род наш православни.

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.