Пређи на главни садржај

Трпљење без вере је тврдоглавост, а вера без трпљења је малодушност

"Трпљење без вере је тврдоглавост, а вера без трпљења је малодушност" - ове дивне речи епископа руске Цркве Теогноста, изречене у беседи о светом Теофану Затворнику, на најлепши могући начин говоре о повезаности вере и трпљења, који заједно чине једно - ношење свог Крста.

Није мало кроз историју Цркве говорено о трпљењу. ''Узми крст свој и крени за мном'' - поручује Христос својим ученицима. Заиста, ход за Христом и представља само једно - ношење крста.

Трпљење није одлика само Хришћана. Још у античкој философији издваја се стоицизам, чије етичко учење се заснива на прихватању свега што не можемо да променимо. И данас је у народу остала фраза ''стоичко подношење невоља''. Чињеница је да сви људи, у мањој или већој мери трпе. Ипак, да ли је свако трпљење прожето исправним мотивима? Много је људи који трпе невоље, живе у тешким условима, муче се и пате - из ината. Због свађе са породицом или ближом родбином, такав човек је у стању да живи у условима недостојним човека, да трпи глад, жеђ или бол, само из ината другој страни. Такви људи су у стању да поднесу велику жртву, али то није жртва из Љубави, већ ради сујете и мржње. Троше много енергије на мржњу, убеђени у своју исправност и безгрешност. Такви тврдоглави људи из ината ће радити и против себе и својих интереса, вођени слепом сујетом и гордошћу. Такво је трпљење без вере. 
С друге стране, доста је раслабљених верника, који на уснама имају веру, али у својим делима не показују трпљење. До њих као да није стигао пимер Христовог страдања на крсту, као и страдања легиона светитеља који на различите начине беху мучени током дуге и крваве историје Цркве. Не схватајући суштину страдања, они ропћу над мукама и животним невољама које не заобилазе не само Хришћане, већ и друге људе. Ипак, баш би Хришћани, вођени примерима Светитеља и многобројних страдалника за веру морали да исказују трпељивост у свим невољама кроз које пролазе. Хришћанска храброст показује се управо у таквом истрајавању у вери када се пролази кроз искушења. 

Само када иду заједно, трпљење и вера постају несаломиво оружије Хришћана. Тада они нису тврдоглави и напорни људи, нити малодушне кукавице које се оправдавају вером. Само такав човек, који кроз веру гледа на све животне невоље и истрајава водећи се најбољим примерима витеза вере и трпљења, хришћанских Светитеља, само такав човек заиста носи свој крст.

Коментари

Постави коментар

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.
5 коментара
Прикажи све

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.
Постави коментар
Прикажи све

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.
Постави коментар
Прикажи све

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.
1 коментар
Прикажи све

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.
1 коментар
Прикажи све