Куповина,
распродаје, поклони, честитке, обичаји... Све ово су данас синоними за Божић.
Пошто се завршила ''најлуђа ноћ'',
реприза, повода за куповину, трошење, опијање и преједање
и даље има. Међутим, да ли и Божић треба да
буде претворен у исто? Да ли је пред Божић најважније како ће нам изгледати
трпеза, како треба направити погачу, које воће купити за Бадње вече, или је
ипак суштина нешто друго?
У Римокатолицизму
оваквих заблуда нема. Они су свој пут пронашли, Божић је тамо претворен у
породично окупљање, вечере, надметање у поклонима, нерадне дане и одмор од
свакодневних обавеза. ''Запад није само географски појам'' – често упозорава
монах Арсеније. И наш народ, нажалост, духовно је све ближи Западу. На овај
начин раслабљујемо своју веру, губимо суштину својих обичаја и приклањамо се
потрошачкој цивилизацији, где је суштина свега, па и празника – новац.
Осим што смо
преузели ''празнике'' са Запада (нова година, дан заљубљених, ноћ вештица и сл.),
преузели смо и менталитет духовно уништеног западног човека. Зато у овим данима
пред Божић брига већине Срба није исповест, причест или одлазак на
Литургију, већ шта спремити за Бадње вече, какав ручак правити за Божић, које
ћемо месо јести ове године, у ком маркету су најповољније цене... Уз све то,
материјално стање нашег народа је јако лоше, па ће због тога упадати у нове
финансијске проблеме и бриге. А због чега? На Западу је Божић постао празник
богатих, потрошачка грозница, трошење и разбацивање новцем кога код нас нема у
толикој мери, па ће и овај празник бити повод за свађе у породици. И када све
спреми, када све поједе и попије, савремени човек ће целог тог дана уживати у
телевизијском програму, бесмисленим забавним емисијама или америчким комедијама
о деда мразу.
Да ли је заиста
све ово смисао Божића? У свету где је Бог мртав, другог смисла и не може бити.
Ипак, код нас, који би требали да чувамо истинску веру, смисао Божића може бити
само један – Христос. Зато се треба ослободити окова ове цивилизације,
заборавити на куповине, вечере, обичаје, и осетити истинску Радост. То можемо
само ако тај дан посветимо Христу, ако тог дана уместо о телевизијским емисијама
говоримо о Њему, ако се не преједамо већ делимо сиромашнима и покажемо им да је
на тај дан рођен неко ко је себи призвао и мале, беспомоћне, сиромашне,
одбачене... То је баш њихов дан, јер Христос није дошао на свет у неком двору,
већ у пећини. Тако и данас, Христос није у топлим собама, за богатим трпезама,
већ међу сиромашнима и остављенима. Зато овај дан посветите људима око себе,
онима за које често заборављамо да постоје, јер ћете једино тако осетити
истинску Радост коју носи Божић.
Коментари
Постави коментар