СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

НЕРАСКИДИВИ КРУГ Џастин Марлер (лево) у бенду Sleep Духовни пут Џастина Марлера креће 1991. када се удаљио од обећавајуће музичке каријере са дум метал бендом Sleep, и након неколико месеци боготрагања, ушао у православни манастир надомак родног Чика у Калифорнији. Док је Sleep започео своје музичко путовање са изненађујућим успехом - бенд је прошле године скоро распродао ACL Live - Марлер је провео седам година аскетског живота и тешког рада у служби Господа Христа. Сада, у 43. години, са благословом своје цркве Светог Илије у центру Остина, Марлер је снимио албум са панк рок обрадама госпел песама под називом "Химне за Апокалипсу" ( линк ка албуму ). Сав приход од самофинансирајућег ЦД-а доступног на iTunes, Waterloo Records и преко Марлеровог сајта , иде пројекту Hauran Connection , који помаже својој сестринској епархији Босра-Хауран у Јужној Сирији, коју је грађански рат разорио протекле четири године.

Хладна руска ноћ. Ближи се празник Богојављење. Пред дан када се некада цео град скупљао на освећењу воде, локални запорошки свештеник припрема дочек овог великог празника. Ипак, сибирска хладноћа те зиме није била само споља, већ и у срцима људи.

интервју "ТВ Новостима" У доба кад не може да се живи од саморекламерства, још има скромних људи уверених да нису попили сву памет света. У доба кад се постојање свело на преживљавање, још има људи који не пристају да се понашају као животиње. У доба кад је новац постао једина религија, још има људи који траже одговоре на суштинска питања и не крију да су збуњени пред чудом које тако олако зовемо живот. Један од таквих је Александар Гајшек. Таквима се и обраћа у емисији "Агапе" коју већ 11. сезону води на ТВ Студио Б, а сада и кроз књигу "Агапе антологија" чији је други део недавно изашао. Разговарајући са теолозима, психолозима, антрополозима и свима који познају људску душу, Гајшек покушава да гледаоцима и читаоцима помогне да се оријентишу у свету хаоса.

Нешто више од два миленијума је прошло од силаска Бог да обиђе оно што је створио... У граду је гужва и празнична атмосфера, приближава се Божић. Христос силази на земљу да поново обиђе оне који га чекају и пружи утеху онима који га траже.

У јеку обележавања Нове године за време Божићног поста (о чему смо већ писали http://goo.gl/JYprNU ) питамо, шта нас то ново очекује? Све што се у новој години роди или створи већ следеће године постаје старо. Зато је Христос заиста Једино ново под Сунцем. Једино се Он са нама сваке године поново рађа (и васкрсава) чекајући своју децу апокалипсе на покајање. Зато се међусобно и поздрављамо са Христос се роди уместо Христос се родио. Дивни охристовљени народни обичај паљења бадњака указује да његовом топлином сваке године изнова загревамо Витлејемску пећину за долазак Богомладенца. Такође, медицински сагледано, рођење Бога у људском телу, представља једини суштински нов догађај у историји човечанства. Све остало, пре и после Христа, јесте дежа ви. Ипак, многи већу пажњу придају ритуалу сечења и ложења бадњака, него самом Слављенику. Наравно, и то је важно, али не и најважније. Најважније јесте Христос, јер без Христа све остало било би само празна шкољка. Зато је важно да нам Х...

Децембарско хладно поподне. Већ се смркавало, као и обично у ово доба године. Улице су биле готово пусте, једино су новогодишње светиљке по прозорима одавале неки утисак живота у полу-мртвом граду. Стајао сам у дворишту цркве, терајући себе да уђем у њу. Вечерња служба је већ почела када сам несигурном кораком ушао и стао у сам угао празне цркве. Мирис тамјана, фреске и иконе, глас локалног свештеника само су појачавали моју несигурност. Просто да се запита човек шта је са оним надменим и бахатим створењем, који самоуверено галами и вређа сваког ко мисли другачије? Шта је то срозало за мене тако карактеристичну гордост? Дошао сам на своју прву исповест!

Када човек жели да поради на изграђивању себе, он неминовно чини једну грешку, коју су у прошлости, проповедајући морализам, чинили чак и хришћани у теолошким круговима и недељним школама. Другим речима, када неко приђе Цркви, такви хришћани му говоре: „Пазите да не чините ништа лоше, да не посећујете неприлична места и не изговарате скарадне речи“ – тиме се они баве. Међутим, такав морализам је болестан, противприродно и неправославно расуђивање, пуританство, пијетизам, који само тражи конкретне резултате. Оци Цркве се нису бавили таквим стварима, али су све сагледавали веома дубоко. Када би им долазио неки човек оптерећен многим проблемима и греховима, почињали би да му говоре о нечему страном за њега тј. о човековом односу са Богом. Зато у Јеванђељу Христос није рекао да је прва и најважнија заповест Божија то да се не краде или не чини прељуба – то је нешто што се свакако подразумева – већ је истакао да је најважнији однос са Богом, то да љубиш Бога. Ако заволиш Бога и имаш живу и...