Народ данас мало зна о својој династији колико би требао. На династију која је родила толико светитеља, који су својим потомцима завештали на десетине светиња, и уопште духовни и национални пут којим треба да се крећемо, многи гледају као на апстрактне и давно историјске појмове.
Уместо да их се сећамо сваки дан, дичимо и истичемо, како је некада бар у свакој учионици стајала икона Светог Саве (што сада често није случај), и као народ и као држава сећамо их се периодично, када нам затреба или је "за то време". А када није време сећати се и прослављати људе за чије је владавине Србија почела истински да постоји, и државотворно и духовно? Њихова величина не огледа се само у томе што је родоначелник династије Стефан Немања неслогу и међу кнежевска препирања заменио уздизањем жупе у моћну и прву српску краљевину, или што је Свети Сава својом мудрошћу издејствовао прву Архиепископију потоњу СПЦ, већ што су као обични људи, исти људи као и ми данас, са истим слабостима и страстима, своју круну заменили за монашку одору, те земаљско царство за Царство Небеско. Своје заслужено уживање у стеченој држави, Свети Симеон заменио је подизањем светиња, подвизавањем и привођењем Богу сопствени народ.
Док год су Срби ишли "с вером у Бога", и путем Немањиним, ниједна недаћа и препрека овога света ма колико тешка била, није била духовно и материјално довољна за слом. Онога тренутка када је тај пут замењен путем личног угођавања и себичности, тада нас је свет и као народ и као појединце поразио.
Многи народи, од много неважнијих људи, направили су култ, идеале, којих се држе као мало воде на длану. Примера ради, Дон Кихот, јунак романа Мигела де Сервантеса, је синоним Шпаније и шпанског народа. Нема града у Европи а да се у њему не налази бар један шпански институт који носи име "борца са ветрењачама", док је у свету је снимљено преко 20 филмова о њему. Ту се зауставимо и повуцимо паралелу са нашим Стефан Немањом. У случају Шпанаца, не ради се чак ни о правом јунаку, док се код нас ради о духовном и националном оцу васцелог српства. Од богате југословенске (која се дотицала и тема српске историје) и даље српске кинематографије, нико није узео да сними бар један играни филм посвећен Светом Симеону до тренутка када фондација Наслеђе Отаца прошле године није кренула у исправљање такве срамоте и немара. Пројекат филма "Отац" можете пратити на адреси и ако желите помоћи директном уплатом на сајту или на рачун:
160-389870-92 / прималац: Фондација НАСЛЕЂЕ ОТАЦА.
Уместо да их се сећамо сваки дан, дичимо и истичемо, како је некада бар у свакој учионици стајала икона Светог Саве (што сада често није случај), и као народ и као држава сећамо их се периодично, када нам затреба или је "за то време". А када није време сећати се и прослављати људе за чије је владавине Србија почела истински да постоји, и државотворно и духовно? Њихова величина не огледа се само у томе што је родоначелник династије Стефан Немања неслогу и међу кнежевска препирања заменио уздизањем жупе у моћну и прву српску краљевину, или што је Свети Сава својом мудрошћу издејствовао прву Архиепископију потоњу СПЦ, већ што су као обични људи, исти људи као и ми данас, са истим слабостима и страстима, своју круну заменили за монашку одору, те земаљско царство за Царство Небеско. Своје заслужено уживање у стеченој држави, Свети Симеон заменио је подизањем светиња, подвизавањем и привођењем Богу сопствени народ.
Многи народи, од много неважнијих људи, направили су култ, идеале, којих се држе као мало воде на длану. Примера ради, Дон Кихот, јунак романа Мигела де Сервантеса, је синоним Шпаније и шпанског народа. Нема града у Европи а да се у њему не налази бар један шпански институт који носи име "борца са ветрењачама", док је у свету је снимљено преко 20 филмова о њему. Ту се зауставимо и повуцимо паралелу са нашим Стефан Немањом. У случају Шпанаца, не ради се чак ни о правом јунаку, док се код нас ради о духовном и националном оцу васцелог српства. Од богате југословенске (која се дотицала и тема српске историје) и даље српске кинематографије, нико није узео да сними бар један играни филм посвећен Светом Симеону до тренутка када фондација Наслеђе Отаца прошле године није кренула у исправљање такве срамоте и немара. Пројекат филма "Отац" можете пратити на адреси и ако желите помоћи директном уплатом на сајту или на рачун:
160-389870-92 / прималац: Фондација НАСЛЕЂЕ ОТАЦА.
Зато је последњи час да се пробудимо, и као народ вратимо својим коренима. Јер нама не налаже само Христово страдање и вера да се одрекнемо и боримо против својих слабости и пале природе, већ су нам и наши преци одредили и показали какви треба да будемо. Христољубље Савино, издржљивост Немањина, ревновање Милутиново, кротост Дечанског, смерност Урошева, јесу корен нашега народа, те такви и убудуће, у нашим гранама и плодовима треба да будемо.
"Нису трпали на гомиле благо, нити су га трошил и на своје палате, већ све дадоше на стројење велелепних храмова, у славу Христа Бога. Народу свом на корист а души својој на спасење." Св. владика Николај
Коментари
Постави коментар