31. децембар 2014.

Смисао (празно)вања Нове године?

Често у личним честиткама, на телевизији, билбордима, можемо видети да се честитају  “Новогодишњи и Божићни“ празници. Да ли је редослед исправан? Да ли би можда требало честитати “Нову годину, Божић и Српску Нову годину“? И који је њихов смисао?
Пракса редоследно различитог честитања исходи из тога што смо ми сасвим извесно једини народ који безразложно празнује две Нове године којима се често поклања више пажње него ли оном најважнијем између њих- рођењу Спаситеља. Још увек су у мањини они који знају да је исправно честитати “Божић и Нову годину“. Све то је одраз огромног незнања и непознавања од стране Срба самих основа своје Вере, па и незаинтересованости да се уложи и најмањи труд, како би се научиле макар најелементарније ствари.
Порекло празновања Нове године, почело је насилним преузимањем власти од стране комуниста, који су је увели не би ли децентрализовали хришћанске празнике (по рецепту совјетских другова). До тада у српском народу обичај “дочекивања“ Нове године није био распрострањен, нити је она као празник имала великог утицаја. Православни Срби су се у том периоду налазили у посту (и данас се налазе, наравно), и припремали се умом и срцем да што достојније дочекају празник Рођења Христовог, који се прослављао 7. јануара по новом календару. Нову годину су 1. јануара (по новом календару) празновали римокатолици и протестанти, при чему су они Божић већ били прославили 25. децембра (по новом календару). Стога је њима природно 1. јануара следовала Нова година, у којој би уколико желе, могли да се провеселе јер је прошао пост. Тако би и православнима природно Нова година долазила након а не у току Божићног поста- 14. јануара по новом тј. 1. јануара по старом календару.

Апсурд. Две редоследно различите честитке.
Такође, ако гледамо и рачунање времена, управо будућа 2015. јесте 2015. година по Христу- Христовом рођењу,  зато је и природно прво дочекати празник Христовог рођења да би Нова година потом наступила и почела да се рачуна.  Све је то природно уређено, међутим великом броју нашег народа битан је једино “провод“. Након “Нове године“, која је бар била наметнута за време комунистичког периода, још гору такозвану “Српску Нову годину" Србин (сам себи!) намеће у посткомунистичком периоду у налету лажног патриотизма. Уместо да смо се као народ потрудили да умањимо или бар сведемо на минимум значај Нове године, која се сваке године завршава бацањем на тоне новца (у релативно сиромашној земљи), и недостојним “ увесељавањем“ у којој би Срби из сата у сат множили грехове, схватили смо да је све то прихватљивије и “српскије“ у ноћи у којој је она “Српска“ а не “календарска“. Такође, као што не постоји ни руска, грчка, бугарска, пољска, афричка тако не постоји ни српска нова година. Нова година по Јулијанском (старом) календару прозвана “српском“, јесте Нова година коју обележавају сви они који црквене празнике по њему рачунају- а ту спадају и Руси, Грузијци, Сиријци, Јерусалим, Света Гора... И ако говоримо о Српској новој години и српском рачунању времена, онда је то 7523. а не 2015. (нпр. “Закон благовернога цара Стефана лета 6857. индикт 2 на празник Вазнесења Господњег месеца маја, 21. дан“ уместо 1349.). Нова година не само да је преузела сав хришћански фолклор (са порукама радости, љубави коју Божић као празник проповеда), уводећи Деда мраза (Сента Клауса) уместо светог Николе- Божић бате (коме на енглеском нису нашли чак ни друго име- Saint Nicolas – Saint Nicolaus – Santa Claus),
већ су код Срба најчешће и пре католичког Божића украшени излози, написане честитке, окићене јелке. Да ли би католици чинили (“да им дуже светли“) уколико би православни долазио пре њиховог Божића? Бојим се да знамо одговор. Окићене улице, радње, и чак католичке божићне песме из многих радњи домаћих произвођача, одају сваком туристи утисак да је широм Србије већ дочекан Божић. Међутим, то је само проблем естетске природе. Врло је битније да схватимо теолошки смисао слављења празника, тиме ће се и сва остала помодарства регулисати.

Нема коментара:

Постави коментар