31. децембар 2014.

Смисао (празно)вања Нове године?

Често у личним честиткама, на телевизији, билбордима, можемо видети да се честитају  “Новогодишњи и Божићни“ празници. Да ли је редослед исправан? Да ли би можда требало честитати “Нову годину, Божић и Српску Нову годину“? И који је њихов смисао?

30. децембар 2014.

Срб је Христов, радује се смрти

Београд попут Јерусалима, има своју Вија Долороса (Пут суза) којом су, као Христос на путу ка Голготи, вековима корачали мученици и свеци. Ова каменита стаза, махом заборављена, водила је преко калемегданске тврђаве, затим вијугавом стазом поред цркве Ружице и Капеле Свете Петке до Доњег града и обале Дунава. Први београдски (сингидонски) мученици пострадали већ 314. године, били су свети Ермил и Стратоник.  Истим путем, пре тачно 200 година, прошли су и свети новомученици игуман Пајсије и ђакон Авакум, којих се данас молитвено сећамо.

28. децембар 2014.

''Желесмо слободу, постадосмо робови''

Боже,
згрешисмо, залутасмо, пострадасмо.
Желесмо слободу, постадосмо робови.
Тражили смо висине, сурвани бисмо на дно.
Очи наше искаше светлост, обави нас тама.

26. децембар 2014.

''Кроз њиве глади до хлеба живота'' - прича једног боготражитеља

Пут до праве вере често је тежак, поплочан мукама, патњама и трагањима. Човек је по природи трагалац. У свакој својој духовној делатности човек тражи нешто више од самог себе. У уметности, философији, религији... Нажалост, често се скрене са Пута, оде у наркоманију, окултизам, нихилизам... Постоје људи којима је трагалачка способност велика и необуздана. Када се такви људи роде у нормалном окружењу, које им само показује Пут, постају Светитељи. Али када се нађете у друштву које вам уместо духовних нуди само материјалне вредности, уместо Љубави даје казну и законе, уместо Пута хаос, уместо Слободе ропство, онда вас ваше трагање води у велике патње, и ретки су они који су се не крају изборили и нашли прави Пут. Превише је философа, песника, музичара који су тражили Љубав, али у хладној религији Запада налазили само корупцију, казне, претње паклом, и формализам. Људе сиромашне душе то може да задовољи, али оне чија душа чезне за нечим вишим, тешко. Тако су многи од њих своје трагање завршили трагично. Неки су попут Кјеркегора дочекали смрт у патњи за божанским, неки попут немачких философа стварали велике системе у којима је било логике, али не и Љубави, неки се у недостатку Љубави у овом свету одали алкохолу или наркотицима, попут француских песника или многих музичара са краја прошлог века. Сви су они били жртве убијања Бога у срцима људи са Запада. Ипак, постоје они који су пронашли Пут и који су се, после много трагања, бола и патњи, нашли у јединој истинској - Православној Цркви Христовој. Такав животни пут имао је немачки философ Клаус Кенет.

19. децембар 2014.

Рокенрол на прослави устоличења епископа

Није реткост да се православна и рокенрол култура сусрећу, као блиске у својим ставовима. Сам часопис Death To The World био је претежно намењен рокенрол бунтовницима. Ипак, септембарска прослава устоличења владике Јована (Ћулибрка) за епископа Славонског јесте преседан у целом православљу.

У суботу 13. септембра 2014. лета Господњег у Пакрацу, између осталих гостију,  наступио је и бенд Бјесови. Мудрост Његовог Преосвештенства, који је у младости и сам био рок критичар, показала је да уметност може да постоји уколико јој дате прави смисао и намену.

О бенду који у многим песмама прожима православном тематиком, треба рећи да је управо повратак вери отаца својевремено певачу бенда брату Зорану Маринковићу помогао да се отргне са пута порока. То се најбоље може приметити на албуму "Све што видим и све што знам" из 1997. године. Тиме је његова музика наставила да постоји у сасвим једном новом светлу.

Бјесовима желимо здравља и успеха, а Његовом Преосвештенству епископу Јовану многаја љета и истрајност у очувању Праве вере у Славонији!

12. децембар 2014.

''Не размишљај о сутрашњем дану док не сване''

Стрес, несаница, бриге, проблеми... Све ово су ствари које уништавају модерног човека, нарушавају колико његово физичко, толико и душевно здравље. Колико пута сте лежали у кревету у касне вечерње сате, бринувши о томе шта носи нови дан? Шта ће се десити на послу, хоћете ли платити рачуне, да ли ћете положити испит, зашто вам се девојка није јавила... Бриге ноћу навиру на човекову душу у тренуцима када остане сам и обузима га неспокој и немир.

03. децембар 2014.

Пост без Христа и пост у Христу

„ Да ли морам целе седмице да постим на води да бих се причестила?“
„ Риба се не сме јести до тог и тог празника.“
„ Неопходно је да се пре сваког Причешћа исповедимо духовнику.“
„ Не могу да се причестим, нехотице сам појео нешто што има млеко у траговима“.
Једно просто питање које би могло да замени сва ова и заиста пружи одговор да ли је сврха поста испуњена је: „ Да ли си сусрео Христа?“

01. децембар 2014.

Порнографија

"Модерни свет је срозао слику жене у слику блуднице. Чинећи то, мушкарац је и сам постао блудник, а читав морал људскога рода се суновратио у бездане подљудскости. Некада је девственост била сматрана врлином, али у овом посуновраћеном времену девственост се сматра знаком слабости. Зашто је то тако? Како је људски род запао у такво суновратно стање? То се догодило због тога што је човек у себи уништио икону Божију. И људи су уместо Бога, почели да обожавају плот."

31. октобар 2014.

Срби и ''Ноћ вештица''

Последњег дана октобра обележава се још један од ''празника'' које су на мала врата, преко медија, реклама или других производа модерне културе, увезени у наш народ. О чему се овде заправо ради?

26. октобар 2014.

Први борци против света у Срба- Свети Немањићи

Народ данас мало зна о својој династији колико би требао. На династију која је родила толико светитеља, који су својим потомцима завештали на десетине светиња, и уопште духовни и национални пут којим треба да се крећемо, многи гледају као на апстрактне и давно историјске појмове.

21. октобар 2014.

Љубав или мржња

Многи "религиозни" људи заборавивши да Свето Писмо каже "Бог је љубав" (1 Јн. 4:16) задојени су мржњом. Пропагирајући свој облик и виђење вере, налазе у свему оправдање за своје поступке. Не волим другога јер навија за супротни клуб; не волим Хрвате, Албанце, и друге јер су нам нанели зла; не волим комшију јер је бољег материјалног стања; не волим досадне пролазнике; не волим друге јер су другачији од мене. И ни за кога немам разумевања. Јесте ли се пронашли!? Или да наставимо? Колико само тог "не волим" или често "мрзим" у нашем народу, а Бог је и даље Љубав, и јуче и данас и сутра. Он нас подсећа да волимо како своје ближње, тако и непријатеље своје: "љубите непријатеље своје и молите се за оне који вас вређају и гоне" (Мт 43-44). Јер "каква вам је захвалност ако љубите оне који вас љубе?" Не може се зло искорењивати злом као што ни ватра не гаси ватру. Такође св Апостол Павле у својој Химни Љубави каже "ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам." Свет који нас свакодневно и на све начине мучи, гони, ниподаштава, треба да подносимо и будемо дуготрпељиви, следећи пример св Апостола Павла: ''Када нас гоне, трпимо'' (1, Кор.4,12)  док било какву освету и суд остављамо Богу "не чините освету за себе, љубљени, него подајте место гневу (Божијем), јер је написано: Моја је освета, Ја ћу узвратити, говори Господ'' (Рим.12,19). Живети хришћански значи живети у подвигу против палог човека у себи, против пале (грешне) природе која нас учи: око за око, зуб за зуб. Подсетимо се и речи једног од наших највећих богослова светог владике Николаја: "Само је онај моћнији од својих злотвора, ко је немоћан поновити њихова дела. Онај који је учио људе: око за око, учио их је, како ће сви остати слепи." Мржња је дакле само још један продукт овога света. Зато браћо и сестре у Христу, не мрзите већ праштајте. То је права побуна. Последња Истинска побуна!

18. октобар 2014.

Да ли си депресиван и усамљен? - Отац Андреј Филипс

 Где год живиш, изађи предвече, у време када сунце почиње да залази, пре него падне ноћ. Погледај у залазеће Сунце и месец који се уздиже. Гледај лепоту њихових боја. Сачекај звезде да изађу. Знај да је цела Творевина знак присуства Божијег међу нама. Сунце које даје наду у светлост дана је Христос. Месец који даје наду у тами ноћи јесте Мајка Божија. И све звезде су само путеви Ангела и Светих, моћне и бројне војске која се моли за тебе.

07. октобар 2014.

Архиепископ Охридски Јован - савремени Христов страдалник

Да прогони, мучеништво и заточеништво нису ствар прошлости или заоставштина првих векова Хришћанства, показује нам и пример из наше Цркве. Пример страдања због жеље за одржавањем јединства Цркве, противљења расколницима и одметницима од Православља, пример човека прогоњеног од стране једне државе, заборављеног од стране своје државе. У времену у коме све врви од приче о људским правима и слободама њему се та права непрекидно крше, а они који лицемерно потенцирају свако кршење истих када им то одговара сада ћуте и прекривају очи пред терором државе која тежи ''европским вредностима''. Ово је прича о савременом мученику за Христа - Архиепископу охридском Јовану.

03. октобар 2014.

Православље и рокенрол

Разговор са Зораном Костићем-Цанетом, фронтменом групе „Партибрејкерс“

Три деценије трајања једне од најзначајнијих српских рок група, најава осмог албума и излазак монографије су довољан разлог да разговарамо са фронтменом групе „Партибрејкерс“, харизматичним Зораном Костићем-Цанетом. Генерације су одрастале на њиховој правој, искреној рокенрол енергији која је неуморно критиковала друштво, свакодневицу лишену искрених емоција и слободе. Њихов мото „Бити исти, бити посебан, бити слободан, бити само свој“ је својеврсна химна генерација које су презирале јавно мњење и волеле бритак језик на граници провокације и замерања лидера групе који је урбана легенда екс Југославије. Концерти у Сплиту, Дубровнику, Загребу, Косовској Митровици или у корист изградње Ђурђевих Ступова су увек распродати.

13. септембар 2014.

Подвиг који има Смисао

Када схватимо да свакодневне патње, бол, недостатак новца, непријатности које смо доживели у школи, на улици, послу, свађе са својим ближњима и све лоше што нам се дешавало јесу искушења и продукти овога света кроз које пролазимо и својим поступцима купујемо Живот у непролазном свету, са радошћу ћемо дочекивати свако ново искушење. Јер нема лепшег осећаја него осврнути се на све овоземљаске недаће које су нам се дешавале схватајући да су све оне имале смисла и да је наш брод преживео још једну олују. А колико их је само било, а ми и даље пловимо. Осећај, попут сунчања на благом јутарњем сунцу и сагледавање живота, сагледавање оних ситних и лепих ствари које пролазе крај нас, које нам модеран и брз начин живота онемогућава да сагледамо. Управо човек заробљен у таквом поимању живота,  на сваку недаћу гледа кроз тугу, патњу, казну, уместо са радошћу. Вајстину, "тешка је бура на мору, тежа у души. Али ни море ни душа не чисте се без буре" како нам говори свети владика Николај. Зато другима треба помоћи у невољи, и показати им кроз примере хришћанских светитеља  да жртва није узалудна , а да искушења и недаће нису за тугу  и предају него за борбу и радост. Говорио је Старац Никон Оптински "Хришћанин увек треба да се радује. Радост је сведочанство његове вере. Радујте се, чеда моја, радујте се и онда кад паднете у велика и тешка искушења". Зато радујте се! А бродоломе побеђујте- љубављу, смирењем и молитвом. Нека нам сваки дан буде испуњен тим трима стварима. И на крају целог путашествуја чека нас сигурна Небеска лука.
И ето, већ мање боли, када се бол схвати и воли...

03. септембар 2014.

Moћ слике (о телевизији) - О. Андреј Горбунов

"Доћи ће време када ће у станове продрети демони у облику мале кутије,
а њихови рогови ће штрчати на крововима..."
Свети Равноапостолни Козма Етолски (18. век)

30. август 2014.

Зоран Костић Цане у емисији Агапе

Делови разговора из емисије "Агапе" у којој је гостовао рок музичар Зоран Костић Цане, певач групе Партибрејкерс.

21. август 2014.

Део из колумне Николе Пејаковића

"Да скратимо, ако вјерујете у Бога, ви сте пропали. Ви сте примитивац. Кад им поменете Исуса Христа, то их жигне у срце, убоде их у живчану средину средине. На ријеч Христос, те модерне апологете свјетских хохштаплера, који се играју науке, умјетности и, понекад, журналистике; интелектуална клошарија, елитни трговци писаном ријечи, плаћени пијанци, угледне личности кривих уста, мрљавог погледа и дуванског баритона, устану као по команди и почну да ударају и млате рукама, не гледајући кога каче и гдје слијећу ударци. Зашто их Христос толико нервира?

05. август 2014.

Света Мучeница Евдокија – покајана блудница

Евдокија се родила у Самарији, у Палестини, у I веку после Христа. У младости беше веома лепа и због своје лепоте живела је крајње неморалним животом. Занимала су је само уживања овога живота. Била је опседнута нечистотом распусног полног живота. Временом су почели да јој нуде велике суме новца да би тиме платили своје пожудно уживање у њеном загрљају, и она је убрзо постала најбоље плаћена проститутка у свом крају. Једном приликом извесни врли монах по имену Герман пролажаше кроз њен град на свом путу у једну удаљену земљу.

17. јул 2014.

Страдање Цркве од безбожног комунизма

У ноћи између 16. и 17. јула 1918. догодио се један од можда највећих злочина у светској историји. Не по масовности, али по значају за човечанство, поготово православне народе. У подруму Ипатијевског дома у Јекатеринбургу, бољшевички безбожници извршили су (по неким изворима: ритуално) убиство царске породице Романов. Убијени су цар Николај II Романов, његова супруга Александра, царевић Алексеј и царевне Олга, Татјана, Марија и Анастасија. Убијени  су и служитељи који су остали верни цару: лекар Боткин, собарица Демидова, лакеј Труп и послужник Харитонов.

11. јул 2014.

Младом човеку треба блага хришћанска рука, а не придика и шамар

Деца без детињства, из разведених бракова, од родитеља алкохоличара, тучена и силована, сирочад, бескућници, млади без младости, "неприлагођени", хероји улице голубијег срца, деца самоубице, девојчице које се још играју луткама - проститутке и малолетне мајке које проституцијом издржавају своје новорођенче, деца интелектуалаца и бизнисмена - наркомани и алкохоличари, очајници из елитних школа и квартова... - а свугде, из свег тог ужаса, избија стално један исти вапај: "Празни простори, зашто живимо?" ("Empty spaces what are we living for?), ми који смо "пуни Ничега" (full of Nothing) у свету Ничега (world of Nothing); и увек једна иста Чежња: ја сам онај "who wants to live forever", који жели да живи заувек јер "God knows, I want to break free" - "Бог зна колико желим да се ослободим" (од свег тог Апсурда).

О, када би само сви они милиони младих широм света, који су певали и певају истоимене и сличне песме као химне своје, свесне или несвесне, чежње, знали колико Бог Живи жели да се Његова дечица свугде ослободе слободом којом их је Он већ ослободио.

07. јул 2014.

Нихилизам - дух времена

Шта је нихилизам, против кога се толико боримо? Ако је то само један у низу философских праваца који има свог оснивача, следбенике и који ће после неког времена пасти у сенку неког другог правца, зашто му придајемо толико пажње? Или је можда нешто више од тога? Можда Ниче заправо није оснивач философског правца, већ пророк пропасти овог света...

03. јул 2014.

Дрога

У бездушном свету, који проповеда материјализам и конформизам, млади су ти који - у својој потрази за другачијим светом - иду до краја. Други начин бекства од таквога света, поред секса, јесте дрога.

15. јун 2014.

Монах Серафим Роуз – борац за христољубиву Америку

Серафим се родио у типичној америчкој породици средње класе у Сан Дијегу 1934. године. После завршене средње школе почео је да трага за истином. Не нашавши је у друштву у коме је одрастао, отпочео је своју истинотрагатељску побуну.

10. јун 2014.

Сусрет монаха и панкера

Мала железничка станица у неком забаченом селу... Готово заборављена. Какав сплет околности је навео на овај сусрет, баш ту, једног младог панкера и једног монаха? Нашли су се на на станици чекајући два воза у супротним правцима, али су оба каснила. Монах је смирено седео на прашњавој клупици, држао бројаницу у рукама, тихо говорио неку молитву и гледао низ пругу. Његово измучено лице одавало је његов тегобан живот. Тада се зачуо звук цокула. На малој железничкој станици појавио се момак, бесног погледа и агресивног изгледа. Отворио је своју лименку пива и бацио се на прљави бетон, близу клупе на којој је седео монах. Погледали су један другог, а онда поново удаљили погледе. Они су поново разочарано били уперени у правцу пруге. Као да су заједно одбачени од света и гурнути на ово пусто место. И било је тако.

31. мај 2014.

Живот у сталној јурњави је прави пакао

Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
Људи су данас стално у некој журби и јурњави. Сад треба да буду овде, после треба да буду тамо, после опет негде другде. И то је стигло дотле да, како не би заборавили шта све треба да ураде, морају све да записују. У свој тој збрци опет је добро што не заборављају како се зову! Ни себе саме не познају. Ма и како да познају себе? Да ли човек може да се огледа у мутној води? Бог да ми опрости, али свет је постао права лудница. Људи не мисле на други живот. Само траже све већа и већа материјална добра. Па зато и не налазе мира, него само јуре.

16. мај 2014.

Рокенрол у потрази за Христом

Рок као побуна 

Човек је створен као боголико биће, по икони Бога Који је Љубав и Доброта. Чак ни у најдубљим понорима своје палости, он не губи стремљење ка добру, макар оно било кривудаво, пуно лутања, макар да личи на слепачко пипање у потрази за излазом из лавиринта које само живот уме да сазда. Тако је и са рок-музиком.