СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

Децембарско хладно поподне. Већ се смркавало, као и обично у ово доба године. Улице су биле готово пусте, једино су новогодишње светиљке по прозорима одавале неки утисак живота у полу-мртвом граду. Стајао сам у дворишту цркве, терајући себе да уђем у њу. Вечерња служба је већ почела када сам несигурном кораком ушао и стао у сам угао празне цркве. Мирис тамјана, фреске и иконе, глас локалног свештеника само су појачавали моју несигурност. Просто да се запита човек шта је са оним надменим и бахатим створењем, који самоуверено галами и вређа сваког ко мисли другачије? Шта је то срозало за мене тако карактеристичну гордост? Дошао сам на своју прву исповест!

Када човек жели да поради на изграђивању себе, он неминовно чини једну грешку, коју су у прошлости, проповедајући морализам, чинили чак и хришћани у теолошким круговима и недељним школама. Другим речима, када неко приђе Цркви, такви хришћани му говоре: „Пазите да не чините ништа лоше, да не посећујете неприлична места и не изговарате скарадне речи“ – тиме се они баве. Међутим, такав морализам је болестан, противприродно и неправославно расуђивање, пуританство, пијетизам, који само тражи конкретне резултате. Оци Цркве се нису бавили таквим стварима, али су све сагледавали веома дубоко. Када би им долазио неки човек оптерећен многим проблемима и греховима, почињали би да му говоре о нечему страном за њега тј. о човековом односу са Богом. Зато у Јеванђељу Христос није рекао да је прва и најважнија заповест Божија то да се не краде или не чини прељуба – то је нешто што се свакако подразумева – већ је истакао да је најважнији однос са Богом, то да љубиш Бога. Ако заволиш Бога и имаш живу и

Која је разлика између медитације и молитве? Да ли је разлика само у религији из које ова два појма потичу, или међу њима постоји суштинска разлика? Може ли један човек практиковати и медитацију и молитву? Зашто је медитација све популарнија у савременом свету? Какав је утицај медитације а какав молитве на човекову душу?

Постојао је краљ који је имао поквареног сина. Будући без наде да би се могао променити на боље, отац је осудио сина на смрт. Дао му је месец дана да се припреми. Месец је прошао и отац је позвао сина. На своје изненађење видео је да се младић приметно изменио: лице му је било мршаво и исушено, а цело тело је изгледало као да је било подвргнуто патњама.