Јутро. Вожња градским превозом. Седевши близу, пажњу ми окупира дечак који се током вожње играо са мајком. Добро знана дечија игра-песмица, коју од дети њ ства нисам чуо. Слатки дечији глас разиграно и у ритму је изговарао: Куц куц. Ко је? Ђаво с неба. Шта вам треба? Једно јаје. Које боје? Мама је смишљала боју...